Page 291 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 291

Međutim, brzo se pokazao „nepouzdanim“. Izbačen je iz škole i
               organizacije naše informbirovske emigracije. U njenom organu Za
               socijalističku Jugoslaviju napadnut je na prvoj stranici kao izdajica. Išlo se

               dotle da je i njegova kasnija supruga izbačena s posla u Generalštabu.
               Tako se u Moskvi našao praktično na ulici. Pomišljao je na samoubistvo.
                    č
               U   o ajanju   je  napisao   pismo   CK   KPSS    u  kome    je  tražio  da  mu   se  sudi
                                       č
                                                                               č
               ukoliko    je  kriv.  Ra unao    je  da ć e  ga  bar  na  taj  na in  za  izvesno  vreme
               zbrinuti. Ispitivala ga je jedna strašna komisija, čije članove uopšte nije
               video.    Bio  im   je  okrenut     le ima.   Na    pet  godina     mu    je  produžena
                                                     đ
               izolacija od naše emigracije.
                     U međuvremenu je završio fakultet, doktorirao je i dvadeset godina
               je na Moskovskom univerzitetu Lomonosov predavao na katedri Južnih i
               Zapadnih Slovena. Od 1950. počeo je da radi na temi Jugosloveni u
               Oktobru i već sledeće godine išao je ponovo na raport. Savetovano mu je

               prijateljski   da  se  više  ne   bavi  Jugoslovenima,       koje  preko    svake   mere
               favorizuje, i da je daleko bolje da rasvetli ogroman doprinos hrabrih
               bugarskih komunista Oktobarskoj revoluciji. Nije se mnogo obazirao na
               primedbe i sav se predao naučnom radu. Obilazio je arhive i stupao je u
               kontakt sa preživelim članovima porodica jugoslovenskih komunista.
               Od početka šezdesetih, letnje ferije provodi u Jugoslaviji. Vjesnik                      je

               zaboravio njegovu „mračnu biografiju“ i 1967. objavio je njegov feljton
               Jugosloveni u Oktobru.
                     Iznenada 1972. Ivan Očak je uhapšen u SSSR i optužen zbog
               „saradnje“ sa jugoslovenskom ambasadom. Oduzeto mu je sovjetsko
               državljanstvo i isključen je iz Partije. Naredne godine proteran je iz
               SSSR.

                     Predložio mi je da ostanemo na tome. Događaji su isuviše sveži:
               „Želeo bih da odagnam sve moguće sumnje. Ja sam, ipak, istoričar!“
                     Nije    mogao      preko     ma arske       granice.     Imao     je   pasoš    bez
                                                      đ
               državljanstva. Sovjetsko je izgubio, naše još nije bio dobio. Malo se
               uplašio i hteo je da se zabarikadira u vagonu. Tražili su mu mađarsku
               tranzitnu vizu, iako su ga u Moskvi uveravali da mu nije potrebna.

               Supruga Anja je nastavila put, a on se vratio u Kijev, da bi u mađarskom
               konzulatu uzeo vizu koja mu je, po nepostojećem propisu, falila. Dva
               dana kasnije stigao je u Jugoslaviju.













                                                          291
   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296