Page 293 - Milomir Marić - Deca Komunizma

vreme mog života. Tito mi je pre rata imponovao što je duboko verovao
da je rušenje starog i stvaranje novog društva stvar ovog pokolenja.
Takoreći njen neposredni zadatak, a ne stvar nekih budućih pokolenja.

Da bi čovek nekuda krenuo, potrebna je i neka zabluda. Ispred sebe
smo imali Sovjetski Savez i koliko god je tu bilo zabluda, to nam je
davalo snage. U tadašnjoj konstelaciji nadiranja fašizma, opredeljenje za
SSSR značilo je stavljanje na stranu progresa.“
„Najve e i najplemenitije stvari u prošlosti ura ene su č esto iz
ć
đ
zablude i neznanja?“
đ
„Ništa se ne može baš iz neznanja. Me utim, desi se da previše
znanja sputava čoveka. Demobiliše se, ako zna baš sva iskušenja i zamke
koje ga čekaju. Nije slučajno što nacionalne vođe obično nisu bili filozofi
i intelektualci.“
„U vašoj knjizi uspomena Godine koje su prošle pročitao sam da ste se

malo naljutili na Ðuru Ðakovića kad vam je rekao da ćete pokretu
najbolje pomoći ako se skrasite i završite započeti pravni fakultet. Hteli
ste da odmah budete profesionalni vojnik revolucije?“
„Nikad nisam imao građanskih ambicija. Dosta sam, kao
gimnazijalac, slušao o profesionalnim revolucionarima u Rusiji i
Nemačkoj, a u Bosni je još bio veoma prisutan zaverenički kult Mlade

Bosne. Nacionalni revolt i pobuna protiv austrijske okupacije dobro su se
uklapali u romantičarske i anarhoidne snove. Kod mog kuma stanovao
je jedno vreme Gavrilo Princip. Ostavio je neke knjige, me u kojima je
đ
bila i jedna Bakunjinova, a na njihovim marginama ispisao je primedbe
koje su jasno otkrivale pripadnost socijalističkim idejama. Kad je stariji
brat Ognjen, još za vreme Austrije, ušao u pokret, roditelji mu nisu

mnogo zamerali: ’Dobro je – to je protiv Austrije’!“
„Kad ste prvi put sreli Tita?“
„Za razliku od mnogih koji se ’sećaju’ datuma, ja sa sigurnošću
ništa ne mogu da kažem. Jedno vreme sam bio otkomandovan u rad u
Sindikatu: pomagao sam Ivanu Krndelju u uređivanju Organizovanog
radnika. Tu sam upoznao ceo partijski kadar, između ostalih verovatno i

Tita. Dolazio je kao sekretar Saveza metalskih radnika.
Kad je početkom 1928. policija došla da ga uhapsi, skočio je kroz
prozor baš pored moje kancelarije. Posle mnogo godina, pri ao mi je
č
kako je tom prilikom pao ispred mesara, u kuhinju restorana u
prizemlju, baš kad je ovaj digao sataru da seče meso.“

„Vi ste predložili da ide u rukovodstvo, u Beč?“
„Naprotiv, nisam se slagao s tim predlogom. Održan je jedan
sastanak, pošto je 1934. Tito izašao iz zatvora. Već je u Zagrebu bio

293