Page 273 - Pauline Pears - Organska bašta

272 ORGANSKA BAŠTA

nus). Američke šljive su najotpornije na
zaštita biljaka hladnoću, posle njih su evropske i džena-
Kruške imaju jedinstven problem sa šte- rike, a potom japanske šljive.
točinama: kruškinu buvu. Takođe, osetlji- Hibridi između američkih i japanskih šlji-
vije su na plamenjaču nego jabuke i dru - va poseduju otpornost na hladnoću prvih i
go voće. kvalitet plodova drugih vrsta. Uz toliko ši -
Kruškina buva je sićušan, crven ili zelen roku genetsku osnovu, gajene šljive nude
insekt koji sisa biljne sokove. Dok se hra - obilje različitih odlika: od slatkih, mekanih
ni, ispušta lepljivu medljiku koja podstiče desertnih do kiselih, čvrstih plodova za ku -
širenje gljivične bolesti crne čađavice. Po - vanje, u bojama od žute do plave i gotovo
java crne plesni obično je prvi simptom crne.
bolesti.
Čađavica pomalo liči na crnilo koje nas - lokacija i zemljište
taje zbog plamenjače. Da biste tačno di -
jagnostikovali uzrok crnila na listovima, Šljivama je potrebno potpuno osunčano
pro trljajte zaraženo tkivo navlaženim vr - mesto da bi ostale zdrave i rađale plodove
hom prsta: čađavica se otire, ali ne i pla- vrhunskog kvaliteta. Cvetovi im se otvara-
menjača. ju rano, pa su blage padine idealan prostor
Meki, sočni izdanci pogoduju obema bo - za sadnju. Najbolje je da mesto bude ok -
lestima, zato smanjite stablima krušaka re nuto ka severu, jer se zagreva krajem
ko ičinu đubriva. I orezivanje može da proleća što odlaže cvetanje za nekoliko da -
l
pod stakne sočnost izdanaka. Kad god na. Izbegavajte mesta na kojima se zadr-
mo žete, umesto orezivanja koristite po - žava mraz. Zemljište treba da bude prilično
magala za širenje grana da biste držali dobro ocedito, ali šljive bolje podnose sla-
kroš nju otvorenom za svetlost i vazduh. biju oceditost nego breskve i trešnje. Ja -
Sa dite sorte koje su otporne da biste pan skim i američkim sortama odgovara
sma njili opasnost od plamenjače. Ako dr - zem jište na bazi ilovače ili peska, dok ev -
l
veće ipak pretrpi štetu, po suvom danu ropske dobro uspevaju na glinastom zem-
odsecite najmanje 30 cm ispod ošteće- ljištu.
nog mesta grane zahvaćene plamenja-
čom. Očistite alatke za orezivanje između kupovina sadnica
dva sečenja.
Ako za vreme sezone rasta na drveću Ako planirate sadnju japanske šljive,
pronađete kruškine buve, poprskajte ga odaberite sadnicu staru godinu dana preč-
insekticidnim sapu nom. Naredne sezone, nika 1 cm. Ako želite evropsku, kupite sad-
početkom proleća i ponovo kad pupoljci nicu staru 2 godine. Birajte sorte koje od -
počnu da zelene, poprskajte drveće hor- govaraju zimskim temperaturama u vašoj
tikulturalnim uljem. bašti i koje su otporne na uobičajene bo -
les ti u vašem kraju. Većina evropskih šljiva
rađa i bez ukrštenog oprašivanja, ali goto-
vo sve daju veći rod kad ih opraši neka
Šljive druga evropska sorta. Japanskim šljivama
Osim ukoliko ne živite u izrazito hladnim neophodno je ukršteno oprašivanje, bilo s
ili u tropskim predelima, moći ćete da pro- japanskim ili američkim sortama. I američ -
nađete šljivu koja odgovara vašoj bašti. kim šljivama treba ukršteno oprašivanje da
Iako postoje mnoge vrste, s tačke gledišta bi bolje rađale.
baštovana najvažnije su evropska šljiva Na rodnost stabla utiče i izbor korenskih
(Pru nus domestica), dženarika (P. inisti- podloga. Odaberite vrste „damas”, „miro -
tia), japanska šljiva (P. salicina) i razne ba an” ili „marijana” koje su najotpornije
l
vrs te američke divlje šljive (vrste roda Pru - na hladnoću, za zbijena ili loše ocedita