Page 276 - Pauline Pears - Organska bašta
P. 276

GAJENJE VOĆA                                                          275


                                                               izbor sorti
                    tReŠnje i viŠnje                Rane trešnje
              Trešnje se jedu pravo s drveta, a plodo-  - „Crni Tatarin”
             vi imaju belo ili crveno meso. I boja kore  - „Sem”
             im varira od „bele”, koja je u stvari prska-  Srednje trešnje
             no  grimizna,  do  sasvim  tamne.  Trešnje  - „Bing”
             saz revaju sredinom leta, višnje malo kas -  - „Car Franja”
             nije. Višnje se gaje uglavnom zbog kuva-  - „Lapins”
             nja i vrlo su kisele kad se jedu sirove.  - „Napoleon” („Kraljevska Ana”)
              Početno  orezivanje  radi  oblikovanja  - „Ranijer”
             kroš nje slično je za obe vrste. Kasnije se  - „Šmit”
             veoma  razlikuje,  pošto  višnje  rađaju  na  - „Stela” (samooprašujuća)
             gra nama  od  prethodne  godine,  a  trešnje  - „Van”
             na starijim granama koje treba da se pot-  Kasne trešnje
             kresuju kao i kod šljive.              - „Crna republikanka” („Crni Oregon”)
              Većina sorti višanja su samooprašujuće,  - „Hedelfingen”
             kao  i  nekoliko  sorti  trešanja.  Međutim,  - „Lambert”
             treš nje  po  pravilu  nisu  samooprašujuće  i  - „Vindzor”
             imaju veoma komplikovanu kompatibilnost  Višnje
             za  oprašivanje.  (Zamolite  snabdevača  da  - „Rana ričmondska”
             vam  preporuči  sorte.)  Trešnje  počinju  da  - „Meteor”

             ra đaju u trećoj godini.               - „Monmorensi”
                                                    - „Severnjača”
              trešnje                               Sorte višanja iz grupe marela, uključujući
              - Lokacija i zemljište Trešnje cvetaju pre  „ranu  ričmondsku”,  „meteor”  i  „monmo-
             šljiva. Cvetovi su neotporni na mraz, zato  rensi”, imaju bezbojan sok i svetlo meso
                                                    plodova. Sorte iz grupe griote, kao što je
             je preporučljivo da ih sadite na najtoplijem  „severnjača”,  imaju  crven  sok  i  tamno
             mestu u bašti. Trešnje ponekad mogu da  meso plodova.
             se gaje kao lepeza uza zid koji je osunčan
             tokom većeg dela dana. Za to su potrebne
             žice, postavljene na razmaku od 30 cm. U  oprašuju jedna drugu ili su samooprašuju-
             predelima gde nema kasnih prolećnih mra-  će. Višnje mogu da oprašuju trešnje u gru-
             zeva, trešnje mogu da se gaje u neformal-  pama koje cvetaju u istom periodu.
             nom obliku, sa otvorenom sredinom kroš -  - Priprema i sadnja Isto kao i za jabuke
             nje.  Potrebe  za  zemljištem  slične  su  kao  (videti str. 268).
             kod šljiva (videti str. 272).          - Orezivanje i usmeravanje rasta Sre diš -
              - Korenske podloge Kvalitetne patuljaste  nje vodilje oblikuju se isto kao i kod jabu-
             korenske  podloge  za  trešnje  sve  više  se  ka (str. 268), a lepeze kao kod šljiva (str.

             pro daju (videti tabelu na sledećoj strani).  274).
             To je važno jer je visoka stabla veoma teš -  - Opšta nega Pridržavajte se saveta koji
             ko ili nemoguće zaštititi mrežom - a ptice  su  dati  za  jabuke  (videti  str.  268).  Ukla -
             obožavaju trešnje. Dobro oblikovano stab -  njaj te korov s najmanje 1 m prostora oko
             lo lako se štiti mrežom i idealno je za baš -  svakog drveta.
             te.                                    - Proređivanje Trešnjama nije potrebno
              - Kupovina sadnica Za uopštene zahteve  proređivanje.
             videti  delove  o  šljivama  i  jabukama  (str.  -  Berba  Trešnje  treba  da  se  beru  čim
             265 i 272). Obavezno izaberite sorte koje  saz ru. Vucite ih za peteljke, ne za plodove.
   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281