Page 13 - Alhemičar

несигуран: можда га је девојка већ заборавила. Туда су
пролазили многи пастири да би продали вуну.
– Није важно – рече младић својим овцама. – И ја
познајем друге девојке у другим градовима.
Али у дубини душе знао је да је важно. И да не само
пастири, него и морнари и путујући трговци увек знају
да постоји неки град у коме има некога ко је у стању да
их натера да забораве на радост слободног путовања по
свету.

•

Почело је да свиће када је пастир усмерио своје овце у
правцу сунца. TОне никад немају потребу да доносе
одлукеT, помисли он. TМожда због тога и остају увек уз
мене.T Овце су једино осећале потребу за водом и
храном. Докле год он буде познавао најбоље испаше у
Андалузији, овце ће остати његове пријатељице. Мада
су им сви дани били исти, с дугим часовима који су се
вукли између изласка и заласка сунца; мада оне никада
нису прочитале ни једну једину књигу током својих
кратких живота, и мада не познају људски говор којим
су се препричавале последње новости по селима, биле
су задовољне водом и храном и то им је било довољно.
Заузврат, оне су штедро нудиле своју вуну, своје
друштво, и – с времена на време – своје месо.
TАко бих се данас претворио у чудовиште и решио да
их убијам једну по једну, оне би то приметиле тек када
би скоро цело стадо било покланоT, помисли младић. TТо
је зато што имају поверења у мене и заборавиле су да се
ослањају на сопствени инстинкт. И то само зато што
их водим до хране и испаше.T
Младић је почео да се чуди сопственим мислима.
Можда је црква, с том египатском смоквом која расте у
њој, уклета. Навела га је да по други пут сања један исти

13