Page 14 - Alhemičar

сан а почињао је да осећа и бес према својим увек
верним другама. Попио је оно мало вина што му је
остало после синоћне вечере и чвршће се замотао у
огртач. Знао је да ће кроз неколико сати, када Сунце
одскочи, врућина постати тако јака да неће бити у
стању да води овце преко поља. Био је то летњи час када
је читава Шпанија спавала. Врућина је трајала до ноћи,
а све то време он је морао да вуче на леђима свој
огртач. Међутим, кад год би помислио да се пожали на
терет, увек би се сетио да захваљујући њему није имао
прилике да осети јутарњу хладноћу.
TМорамо се увек чувати да нас време не изненадиT,
помисли он, осетивши се захвалним због тежине
огртача.
Огртач је имао сврху, а и младић такође. Ходајући
две године висоравнима Андалузије, већ је напамет
знао имена свих градова тога краја, а велики смисао
његовог живота био је – путовање. Овог пута намеравао
је да девојци објасни зашто један обичан пастир уме да
чита: до шеснаесте године био је у једном семеништу.
Његови родитељи су желели да постане свештеник,
Чиме би се поносила једна обична сеоска породица која
је радила само да би имала хране и воде, као и његове
овце. Учио је латински, шпански и теологију. Али још
одмалена сањао је да упозна свет и то је за њега било
много значајније од упознавања Бога или људских
грехова. Једног поподнева, када је био у посети
породици, сакупио је храброст и саопштио своме оцу да
не жели да буде свештеник. Желео је да путује.

•

– Људи из читавог света су већ прошли кроз ово
село, сине – рече отац. – Долазе у потрази за новим
стварима али остају исти. Одлазе до брега да упознају

14