Page 21 - Alhemičar

трговчеве ћерке и како ће се она уверити да је он у
стању да обавља занимљиве послове. Ту сцену је
замишљао већ много пута; сваки пут је девојка била
задивљена његовим објашњењем да овце треба да се
шишају од репа према глави. Такође је покушавао да се
сети неких лепих прича које ће јој причати док шиша
овце. Већину тих прича прочитао је у књигама, али ће
их јој испричати као да их је лично доживео. Она то
никад неће открити, јер није умела да чита.
Старац је, међутим, био упоран. Рекао је како је
уморан, како је жедан и затражио је гутљај вина од
младића. Младић му је пружио мешину у нади да ће се
старац смирити. Али, старац је хтео да разговара по
сваку цену. Упитао је младића какву књигу чита. Овај
помисли да буде груб и да оде на другу клупу, али од
оца је научио да треба поштовати старије. Тако је
пружио књигу старцу и то из два разлога. Прво, зато
што није умео да изговори наслов, а друго, уколико се
испостави да старац не уме да чита, сам ће се
преместити на другу клупу да би избегао понижење.
– Хммм… – рече старац разгледајући књигу са свих
страна, као да је реч о неком чудном предмету. – Књига
је значајна, али је много досадна.
Младић се изненадио. Старац не само да је умео да
чита, него је већ прочитао ту књигу. А ако је књига
досадна како је он тврдио, имао је још времена да је
замени за неку другу.
– То је књига која говори о нечему што скоро све
књиге говоре – настави старац. – Говоре о
неспособности људи да одаберу сопствену судбину. А на
крају успева читаоца да натера да поверује у највећу
лаж на свету.

21