Page 23 - Alhemičar

– А какав је Салем? – упита младић покушавајући да
пронађе неку нит.
– Какав је увек и био.
Ово му још увек ништа није говорило. Једино је знао
да се Салем не налази у Андалузији. У противном, већ
би га упознао.
– А шта ви радите у Салему? – био је упоран.
– Шта ја радим у Салему? – старац се први пут
слатко насмеја. – Е па ја сам краљ Салема!
TЉуди свашта изваљујуT, помисли младић. Понекад је
боље остати с овцама, које ћуте и само траже храну и
воду. Или је можда боље бити с књигама које причају
невероватне приче, али само у тренуцима када људи
желе да их чују. Али кад се разговара с људима, они
понекад тако нешто изјаве да просто више не знамо
како да наставимо разговор.
– Моје име је Мелкиседек – рече старац. – Колико
имаш оваца?
– Довољно – одговори младић. Старац је исувише
забадао нос у његов живот.
– Дакле, имамо проблем. Не могу ти помоћи све док
будеш сматрао да имаш довољно оваца.
Младић се наљути. Није тражио помоћ. Управо је
старац био тај који је тражио вино, књигу и разговор.
– Вратите ми књигу – рече. – Морам да идем по своје
овце и да наставим пут.
– Дај ми десети део од свог стада – рече старац. – А
ја ћу те научити како да стигнеш до скривеног блага.

Дечак се поново сети свога сна и изненада му пуче пред
очима. Старица му није ништа наплатила, али старац –
који је можда њен муж – покушава да од њега извуче
много више новца у замену за непостојеће обавештење.
Мора да је и старац био Циганин.

23