Page 22 - Alhemičar

•

– А која је то највећа лаж на свету? – упита
изненађено младић.
– Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања,
губимо контролу над сопственим животом и
препуштамо се судбини. Ето то је та највећа лаж на
свету.
– Мени се то није десило – рече младић. – Желели су
да постанем свештеник, а ја сам решио да будем
пастир.
– То је већ боље – рече старац. – Зато што волиш да
путујеш.
TПогодио је шта мислимT, примети младић. Старац је у
међувремену прелиставао дебелу књигу не показујући
ни најмању намеру да му је врати. Младић је приметио
да је старац чудно обучен; као да је био Арапин, што у
овом крају није била реткост. Африка се налази на
свега неколико сати од Тарифе; требало је само лађом
прећи невелик мореуз. У граду су се често појављивали
Арапи купујући разну робу и изговарајући чудне
молитве више пута на дан.
– Одакле сте? – упита.
– Одсвуда.
– Нико не може бити одсвуда – рече младић. – Ја
сам пастир и нађем се на много места, али потичем из
једног јединог места, из једног града надомак једног
старог замка. Тамо сам се родио.
– Онда можемо рећи да сам се ја родио у Салему.
Младић није знао где се налази Салем, али га је било
стид да пита. Остао је још неко време гледајући према
тргу. Свет је ишао тамо-амо и сви су изгледали веома
заузети.

22