Page 117 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar
P. 117

("Der  Kompas",  Selbstverlag  des  Verfassers,  Hamburg  1911-1918).  I  navedena
                k jiga O. S h idta o spuž a a u Jad a u tako je ugledala s jetlo da a u Leipzigu
                godi e      .  I  No de skiold  je  pot ošio  s e  što  je  i ao   a  s oj  "Pe iplus".

                Razmislimo o takvim doprinosima: je li to vjera u Jug?
                        Na Medite a u je  io o ičaj da se  a k aju posla zah ali o i a koji su  ili
                od  po oći.  Na  ka tuša a  sta ih  ka ata   jiho a  su  se  i e a  ispisi ala  zlat i
                slovima.  Zahvaljujem  pomorcima  koji  su  upravljali  brodovima  na  kojima  sam
                plo io,  i lioteka i a i k jiža i a koji su t ažili i  alazili k jige i atlase koji su  i
                bili potrebni, fotografima koji su snimili karte za ovu knjigu. Zahvalan sam napose
                posadama brodova s kojima sam oplovio Jadran i dijelove Mediterana. Od njih
                sa   učio  i  o o  čega   e a  u  k jiga a,  što  se   e   ože   idjeti   a  atlasi a,
                p očitati u  i lioteka a. Posada a H d e i Dodeka esosa, s koji a sa  o išao
                Ciklade i Spo ade, po o  o iz aža a  zah al ost:  ji a  aj iše duguje . S  ji a

                sa  se lako spo azu io. Po o it ću  iječi iz glosa a Augusti a Jala: "Premda se
                 iječi često  azlikuju, jezik po o a a i a pos uda iste figu e, istu e e giju, istu
                sažetost. Na ikli da se izlažu isti  slučaje i a, da p isust uju p izo i a u koji a
                su  iste  s e e,  da   ukuju  slič i   st oje i a,   o  a i  s ih  ze alja  služe  se

                jednakim tropima... Poezija je jedna, njezini se izrazi razlikuju" (str. 12-13).
                        V ije e  je  p o ije ilo  z ače ja    ogih   iječi,  po o skih  kao  i  d ugih.
                Plo eći  a Dodeka esosu, z ao sa  k uh, po sta o  hele sko  o ičaju, a tos,

                mornari su ga zvali psomi, nazivao sam vodu hidor, oni su je nazivali nero, vino
                sam imenovao oinos, oni su ga imenovali krassi. I kruh, i vino, i voda promijenili
                su ime. More je ostalo isto: thalassa. Ono je jedno, rekao bi glosator, njegovi se
                izrazi razlikuju.

                        Morem sam plovio s posada a i suput i i a. Rijeke i  jiho a ušća pohodio
                sam posve sam.
   112   113   114   115   116   117   118