Page 119 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 119

Količina  novca  je,  za  nepune  četiri  godine,  od  oko  46  milijarde  dolara  opala  na  30  milijardi.
            Delovanje Federalnih rezervi zamutilo je celokupan biznis u tolikoj meri da je „proizvodnja u fabrikama u
            zemlji, rudnicima i komunalnim preduzećima opala za više od polovine. Ukupna proizvodnja robe i usluga
                              44
            opala je za trećinu.”
                      Uprkos svim dokazima, još uvek ima ljudi koji ne znaju ko, ili šta je izazvalo berzanski slom
            1929. godine. Jedan od njih je ekonomista Džon Kenet Galbrajt, koji je u knjizi Veliki slom 1929. napisao da
            uzroci krize još nisu sigurni.
                       U stvari, Galbrajt zna da obični ljudi nisu izazvali krizu i Slom koji je došao posle nje:
                       „Niko nije odgovoran za Veliki slom na Vol stritu. Niko nije pripremao špekulacije koje su mu
            prethodile.  Stotine  hiljada  pojedinaca...  nisu  vođeni  na  klanicu.  Oni  su  bili  gonjeni...  ludilom  koje  uvek
            zahvata ljude koji dolaze u dodir s mogućnošću da postanu veoma bogati. Mnogi sa Vol strita podstrekavali
                                                 45
            su ovo ludilo... Ali niko ga nije izazvao.”
                      Mediji su se sada umešali u zbrku, objavljujući da je sistem slobodnog preduzetništva propao i da
            Vlada mora da rešava ekonomske probleme izazvane nedostatkom mudrosti koja je bila ugrađena u sistem.
                                                                                                         46
            Rešenje je bilo „... nove Vladine mere i veća kontrola. Moći Odbora federalnih rezervi - bile su ojačane.”
                      Nešto skorije, imali smo priliku da vidimo koliko moći poseduju Federalne rezerve. Uzećemo
            kao primer dva novinska članka iz portlendskog „Oregonijana” od 24. februara 1972. Nalaze se jedan iznad
            drugog, na istoj stranici.
                       Gornji  članak  nosi  naziv:  „Odbor  rezervi  povećava  kamatu  na  pozajmice  bankama”,  a  donji
            „Padaju vrednosti na Vol stritu.”
                      Svako  bi  mogao  da  zaštiti  svoje  bogatstvo  na  Berzi  znajući  unapred  kada  će  Odbor preduzeti
            akciju koja će oboriti Berzu. Štaviše, u obrnutom slučaju može se napraviti bogatstvo ako se unapred zna da
            će cene na Berzi skočiti.
                      U suštini, Sistem federalnih rezervi ništa i ne mora da učini, pošto će glasine biti dovoljne da
            izazovu pad cena deonica. Na primer, 16. decembra 1978. raširile su se glasine da Sistem federalnih rezervi
            predviđa neku akciju i Berza je oborila cene.
                      Još jedan kongresmen je, nešto skorije, pokušao da istražuje oko Federalnih rezervi. Kongersmen
            Rajt  Petmen  je  predložio  zakonski  nacrt  koji  bi  omogućio  autorizovano  i  potpuno  nezavisno  ispitivanje
            Sistema  od  strane  Službe  opšteg  računovodstva.  Petmen  je  tvrdio  da  je  ispitivanje  neophodno  da  bi
            izabranim predstavnicima vlasti dalo potpunu i tačnu informaciju o unutrašnjim operacijama Sistema, pošto
            takvo ispitivanje nije sprovedeno od nastanka Sistema 1913.
                       Petmen  je  bio  istinski  zapanjen  kada  se  suočio  sa  opozicijom  ovom  predlogu:  „Iako  sam
            predviđao  da  će  službenici  Sistema  federalnih  rezervi  biti  žestoko  protiv  mog  predloga,  iskreno  me  je
            zaprepastila masovna lobistička kampanja protiv preuzimanja bilo kakvog ispitivanja. I ovo je novi dokaz,
                                                                                                          47
            ako je ikome potreban, da je potpuno i nezavisno ispitivanje... apsolutno neophodno i u najširem interesu.”
                       Kongresmen Petmen postigao je ipak „malu pobedu”. Kongres je usvojio njegov predlog, ali uz
            amandman koji ograničava ispitivanje samo na administrativne troškove. Znači, ispitivače se troškovi po za-
            poslenom u Sistemu, broj olovaka kupljen svakom zaposlenom, itd. Teško da je to ono što je Petmen imao na
            umu.
                       Kasnije je Petmen, predsedavajući Kongresnog bankarskog komiteta, uklonjen s tog mesta, posle
            izbora 1974. Jedan kongresmen koji je glasao za njegovo smenjivanje obrazložio je to time što je Petmen
            „suviše star”.
                       Ili je možda suviše pametan!
                       1  „Prekretnica” („Milestones”, „Time”, March 29,1982), str. 73.
                      2  Geri Alen:  „Porez prevare” (Gary Alen:  „Tax of Trim”,  „American Opinion”, January,
            1975), str. 6.
                      3  Vilijem P.  Hor:  „Lindberg, dve generacije heroizma” (William P. Hoar:  „Lindbergh,
            Terations of Heroism”, „American Opinion”, May, 1977), str. 8.
                      4  „American Opinion” (May, 1976).
                       5  Pukovnik Edvard Mendel Haus: Filip Dru , upravljač, str. 210.
                       6  Ibid., sir. 70.
                       7  Ibid, str. 87.
                       8  Ibid, str. 221.
                       9  Ibid., str. 226.
                       10   Heri M. Doherti: Priča o Harding tragediji (Harry M. Daugherty: The Inside Story
                       Harding Tragedy, Boston, Los Angeles: Western Islands), str. XXXVI.
                       11  Vilijem P. Hor:  „Endrju Karnegi” (William P. Hoar:  „Andrew Carnegie”,  „American

                                                           119
   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124