Page 119 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Količina novca je, za nepune četiri godine, od oko 46 milijarde dolara opala na 30 milijardi.
Delovanje Federalnih rezervi zamutilo je celokupan biznis u tolikoj meri da je „proizvodnja u fabrikama u
zemlji, rudnicima i komunalnim preduzećima opala za više od polovine. Ukupna proizvodnja robe i usluga
44
opala je za trećinu.”
Uprkos svim dokazima, još uvek ima ljudi koji ne znaju ko, ili šta je izazvalo berzanski slom
1929. godine. Jedan od njih je ekonomista Džon Kenet Galbrajt, koji je u knjizi Veliki slom 1929. napisao da
uzroci krize još nisu sigurni.
U stvari, Galbrajt zna da obični ljudi nisu izazvali krizu i Slom koji je došao posle nje:
„Niko nije odgovoran za Veliki slom na Vol stritu. Niko nije pripremao špekulacije koje su mu
prethodile. Stotine hiljada pojedinaca... nisu vođeni na klanicu. Oni su bili gonjeni... ludilom koje uvek
zahvata ljude koji dolaze u dodir s mogućnošću da postanu veoma bogati. Mnogi sa Vol strita podstrekavali
45
su ovo ludilo... Ali niko ga nije izazvao.”
Mediji su se sada umešali u zbrku, objavljujući da je sistem slobodnog preduzetništva propao i da
Vlada mora da rešava ekonomske probleme izazvane nedostatkom mudrosti koja je bila ugrađena u sistem.
46
Rešenje je bilo „... nove Vladine mere i veća kontrola. Moći Odbora federalnih rezervi - bile su ojačane.”
Nešto skorije, imali smo priliku da vidimo koliko moći poseduju Federalne rezerve. Uzećemo
kao primer dva novinska članka iz portlendskog „Oregonijana” od 24. februara 1972. Nalaze se jedan iznad
drugog, na istoj stranici.
Gornji članak nosi naziv: „Odbor rezervi povećava kamatu na pozajmice bankama”, a donji
„Padaju vrednosti na Vol stritu.”
Svako bi mogao da zaštiti svoje bogatstvo na Berzi znajući unapred kada će Odbor preduzeti
akciju koja će oboriti Berzu. Štaviše, u obrnutom slučaju može se napraviti bogatstvo ako se unapred zna da
će cene na Berzi skočiti.
U suštini, Sistem federalnih rezervi ništa i ne mora da učini, pošto će glasine biti dovoljne da
izazovu pad cena deonica. Na primer, 16. decembra 1978. raširile su se glasine da Sistem federalnih rezervi
predviđa neku akciju i Berza je oborila cene.
Još jedan kongresmen je, nešto skorije, pokušao da istražuje oko Federalnih rezervi. Kongersmen
Rajt Petmen je predložio zakonski nacrt koji bi omogućio autorizovano i potpuno nezavisno ispitivanje
Sistema od strane Službe opšteg računovodstva. Petmen je tvrdio da je ispitivanje neophodno da bi
izabranim predstavnicima vlasti dalo potpunu i tačnu informaciju o unutrašnjim operacijama Sistema, pošto
takvo ispitivanje nije sprovedeno od nastanka Sistema 1913.
Petmen je bio istinski zapanjen kada se suočio sa opozicijom ovom predlogu: „Iako sam
predviđao da će službenici Sistema federalnih rezervi biti žestoko protiv mog predloga, iskreno me je
zaprepastila masovna lobistička kampanja protiv preuzimanja bilo kakvog ispitivanja. I ovo je novi dokaz,
47
ako je ikome potreban, da je potpuno i nezavisno ispitivanje... apsolutno neophodno i u najširem interesu.”
Kongresmen Petmen postigao je ipak „malu pobedu”. Kongres je usvojio njegov predlog, ali uz
amandman koji ograničava ispitivanje samo na administrativne troškove. Znači, ispitivače se troškovi po za-
poslenom u Sistemu, broj olovaka kupljen svakom zaposlenom, itd. Teško da je to ono što je Petmen imao na
umu.
Kasnije je Petmen, predsedavajući Kongresnog bankarskog komiteta, uklonjen s tog mesta, posle
izbora 1974. Jedan kongresmen koji je glasao za njegovo smenjivanje obrazložio je to time što je Petmen
„suviše star”.
Ili je možda suviše pametan!
1 „Prekretnica” („Milestones”, „Time”, March 29,1982), str. 73.
2 Geri Alen: „Porez prevare” (Gary Alen: „Tax of Trim”, „American Opinion”, January,
1975), str. 6.
3 Vilijem P. Hor: „Lindberg, dve generacije heroizma” (William P. Hoar: „Lindbergh,
Terations of Heroism”, „American Opinion”, May, 1977), str. 8.
4 „American Opinion” (May, 1976).
5 Pukovnik Edvard Mendel Haus: Filip Dru , upravljač, str. 210.
6 Ibid., sir. 70.
7 Ibid, str. 87.
8 Ibid, str. 221.
9 Ibid., str. 226.
10 Heri M. Doherti: Priča o Harding tragediji (Harry M. Daugherty: The Inside Story
Harding Tragedy, Boston, Los Angeles: Western Islands), str. XXXVI.
11 Vilijem P. Hor: „Endrju Karnegi” (William P. Hoar: „Andrew Carnegie”, „American

119