Page 184 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Vilijem Dad (William Dodd), američki ambasador u Nemačkoj, o predratnim godinama (1936): „Kompanija
Standard oil iz Njujorka, roditelj kompanije Vekjum, potrošila je 10 miliona maraka u Nemačkoj,
17
pokušavajući da pronađe naftne resurse za izgradnju velike rafinerije u blizini luke Hamburg.”
U međuvremenu, u Sjedinjenim Državama su se obavljale pripreme za izbor predsednika.
Herbert Huver, član CFR-a, želeo je da 1932. godine bude ponovo izabran. Ostale su zapisane njegove reči:
„Prišao mi je Henri Hariman (Henry Harriman), predsednik toga tela (Trgovačke komore Sjedinjenih
Država), i urgirao da se saglasim i podržim ove predloge (Akt o oporavku nacionalne industrije, između
ostalog), obaveštavajući me da je gospodin Ruzvelt pristao da to učini. Pokušao sam da mu predočim da je ta
stvar puki fašizam; to je, jednostavno, bio rimejk Musolinijeve 'korporativne države' i ja nisam mogao da se
sa tim saglasim. Informisao me je da će, zbog mojih stavova, poslovni svet podržati Ruzvelta novcem i
18
svojim uticajem.”
Huver je kasnije, negde četrdesetih godina, indirektno objasnio zašto je odbio pomoć američke
poslovne zajednice. On je uvideo da postoje suštinski problemi oko Vladine kontrole nad poslovnim svetom:
– U svakom pojedinačnom slučaju, pre uspona totalitarnih vlasti postojao je jedan period kojim
su dominirali ekonomski planeri.
- Svaka od ovih država imala je za sobom period pod vlašću ljudi užagrenih očiju koji su verovali
da mogu da planiraju i podstiču eko nomski život nacije.
–Verovali su da je to put da se isprave greške ili da se odgovori na vanredne situacije u sistemu
slobodnog preduzetništva.
– Slavili su državu kao rešenje svih ekonomskih problema. Ovi ljudi su sebe smatrali liberalima.
Ali su mislili da će moći da zavedu ekonomsku diktaturu putem birokratije a da, u isto vreme, očuvaju slo
bodu govora, dosledno sudstvo i slobodnu vladu.
–Možemo ih nazvati totalitarnim liberalima.
– Direktno ili indirektno, oni su politički kontrolisali kredite, cene, industrijsku proizvodnju,
seljake i radnike.
– Obarali su vrednost, veštački podizali i ograničavali opticaj novca. Kontrolisali su privatne
poslove vladinom konkurencijom, regula tivom i porezima. Posle svakog promašaja, zahtevali su sve više i
više vlas ti i kontrole...
– Onda je došlo do hronične nezaposlenosti i pomamnog trošenja od strane vlade koja je pokušala
da pomogne nezaposlenima.
– Vladini dugovi su se gomilali i, konačno, poverenje u nju je bilo podriveno.
– Tada je došlo do potpunog preuzimanja vlasti od strane, nazovite ih kako hoćete, fašista,
socijalista ili komunista.
I pored Huverovog odbijanja da podrži ciljeve „velikog biznisa”, Ruzvelt je, tokom svoje
predsedničke kampanje 1932. godine, stalno napadao predsednika Huvera zbog njegovih tobožnjih veza sa
međunarodnim bankarima i izlaženja u susret zahtevima velikog biznisa. Ruzvelt je stekao opšti imidž
predsednika koji se bori za „malog čoveka”, čoveka sa ulice koji se našao usred finansijske depresije i
nezaposlenosti izazvane od strane špekulanata („velikog biznisa” ujedinjenih sa Vol stritom. A, u stvari:
„Ruzvelt je bio kreacija Vol strita i integralni deo njujorškog bratstva...”
Strategija predsedničke kampanje iz 1932. bila je veoma jednostavna: „veliki biznis” želeo je
Ruzvelta, ali ga je predstavljao kao kandidata koji je protiv „velikog biznisa”.
Huver je bio protivnik „velikog biznisa, ali je, putem američkih medija, narodu predstavljen kao
njegov pristalica.”
Rezultat je bio predvidiv. Ruzvelt je pobedio Huvera. Sada je mogao da započne sa svojim
takozvanim „Nju dilom”, pokretom upravcu fašističke države. Evo kako je „Nju dil” komentarisao Vajtaker
Cejmbers, bivši član američke Komunističke partije: „Bila je to istinska revolucija, čiji najdublji cilj nije bila
jednostavna reforma u okviru postojećih tradicija, već bazična promena u društvenim odnosima i, pre svega,
20
u ravnoteži moći unutar države.”
Otprilike u to vreme, počela je da se uobličava jedna neverovatna zavera koja se ticala vlasti u
Sjedinjenim Državama. Od jula 1932. do novembra 1933, poznati general Smedli Batler (Smedley Butler),
zapovednik trupa marinaca vojske SAD, „... bio je nagovaran od strane bogatih zaverenika da se stavi na čelo
21
puča (revolucije) kojom bi se zbacile vlasti i uspostavila fašistička diktatura u Americi.”
Batler je mamljen u zaveru „... najvećim mitom koji je ikada ponuđen jednom Amerikancu –
mogućnošću da postane prvi diktator Sjedinjenih Država.”
Tri gospodina su kontaktirala sa Batlerom: Grejson Malet - Provo Marfi (Grayson Mallet –

184