Page 24 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 24
nastavljena. Oni koji su organizovali ovu peticiju i prikupili potpise nisu ni sanjali da bi rat bio završen za
kratko vreme da su obustavljeni ova pomoć i trgovina.
Strategija je ponovo delovala. Amerikanci, kojima se nije nudila pobeda kao alternativa, smeteni
demostracijama na kojima se tražilo da se rat završi, podržali su Vladinu strategiju „ne smemo pobediti”. Rat
se nastavljao, spiskovi poginulih američkih boraca su se uvećavali, kao i bezbrojne žrtve među
Vijetnamcima, na obema stranama.
Bilo je još onih koji su zbog svojih ciljeva koristili strategiju koju je obelodanio Kozak. Jedan od
njih je 1965. godine to objasnio ovako:
1) mirni demonstranti izađu na ulice,
2) rasisti protiv njih primene nasilje,
3) Amerikanci zahtevaju donošenje federalnog zakona,
4) Administracija inicira mere za hitnu intervenciju i po moćne zakone.
Autor ovih reći bio je Martin Luter King (Martin Luther King, Jr) i one su se pojavile u „Satrdej
8
rivjuu”. Izgleda da je gospodin King nekako čuo za knjigu Jana Kozaka, budući da su mu metodi gotovo
identični. Oni koji su proučavali prošlost gospodina Kinga, pre nego što je postao vođa borbe za građanska
prava u Americi, sigurni su da je King bio u prilici da sam pročita i prouči Kozakovu knjigu. List „Kurir”, iz
Auguste u Džordžiji, u broju od 8. jula 1963. godine, doneo je fotografiju gospodina Kinga u Hajlender školi
u Montiglu, država Tenesi, za vreme vikenda, na praznik rada, 1957. Ova škola ima zanimljivu istoriju. Posle
Kingove posete, vlasti Tenesija su školu zatvorile 1960. godine, pošto su se uverile da su glasine koje o njoj
kruže tačne. Škola je nazvana „sastajalištem poznatih komunista i njihovih istomišljenika” kao i „školom za
9
obuku komunista.”
Druženje gospodina Kinga s komunistima i Komunističkom partijom nije se završavalo samo na
sastancima preko vikenda u Hajlender školi, jer su ga komunisti doslovno okruživali dok je planirao svoje
aktivnosti u odbrani građanskih prava. Velečasni Jurija J. Filds (Uriah J. Filds), crni sveštenik koji je bio
Kingov sekretar, o druženju s njim napisao je sledeće: „King pomaže razvoj komunizma. Okružen je
10
komunistima. To je glavni razlog zbog kojeg sam s njim prekinuo odnose. Slab je na komunizam.”
Još jedan čovek je svedočio o umešanosti komunista u Kingov rad. To je bio Karl Prašn (Karl
Prussion), bivši dvostruki agent FBIa. Gospodin Prašn je svedočio 1963, a posle pet godina prisustvovanja
sastancima Komunističke partije u Kaliforniji: „Zaklinjem se i tvrdim da je na svakom sastanku Martin Luter
King uziman za primer osobe koju treba pratiti i podržavati u komunističkoj borbi u mnogim pitanjima rasne
11
politike.”
Dakle, gospodin King je, svakako, imao mogućnost da pročita knjigu Jana Kozaka, i bio je
okružen onima koji su itekako bili upoznati s metodama komunističkih stratega. King je čak strategiju stavio
na papir- da je svi vide.
Svrhu pokreta za građanska prava su najbolje okarakterisala dvojica bivših predsednika
Američkog advokatskog udruženja, Lojd Rajt (Loyd Wright) i Džon Seterfild (John C. Satterfield). O
„dostignućima” Pokreta napisali su sledeće: „ To je 10% građanskih prava i 20% proširenja federalne izvršne
vlasti. Aspekt građanskih prava ovog zakonodavstva je samo plašt; nekontrolisana federalna izvršna vlast je
12
telo.”
Znači, glavni cilj gospodina Kinga bio je da poveća ulogu vlasti u svakodnevnom životu
Amerikanaca.
MARTIN LUTER KING (19291968), američki crnački sveštenik, osnivač
skupa hriićanskh vođa američkog juga (1957), Kao ideolog nenasilja u
borbi za rasnu ravnopravnost u SAD, 1964. dobija Nobelovu nagradu za
mir. Četiri godine kasnije, izgubio je život u atentatu.
1 Robert Velč u „American Opinion”, (October, 1961), str. 27.
2 Ibid.
24
