Page 238 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Sledeča nelogičnost na koju naizlazimo baveći se fosilima je da „nikada nije pronađen potpuni
geološki redosled slojeva, ni na jednom jedinom mestu na zemaljskoj kugli... štaviše... uopšte nije neuobiča-
jeno da se geološki slojevi pronalaze potpuno izvan pretpostavljenog reda, pa se tako, recimo, „stari” slojevi
17
sasvim udobno odmaraju ležeći preko „novih” slojeva.” (Geološki redosled slojeva je presek koji pokazuje
slojeve različitih doba naslagane jedne iznad drugog, pri čemu se stariji slojevi nalaze na dnu a novi na vrhu.
Slojevi su poređani od najstarijeg ka najmlađem. Ovaj proces je, pretpostavlja se, trajao milijardama godina.)
U nizu problema sa kojima se evolucionisti sreću, javlja se i ovaj: „Sada je poznato da su
složenije biljke postojale u kambrijskom periodu, koji je na evolucionom kalendaru nekih 200 miliona
18
godina pre nego što su, prema toj teoriji, evoluirali i najprostiji oblici suvozemnih biljaka.”
„Postoje brojni lokaliteti širom sveta gde su tobože stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da
19
su vertikalno iznad slojeva koji sadrže „mlađe” i kompleksnije fosile.”
Ali, jedna od najčudnijih protivrečnosti u celoj stvari sa fosilima izašla je na svetlost dana kada je
na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda pronađen gušter tuatara, i to živ, posle tvrdnji da je ta vrsta to-
bože odavno izumrla. Pošto naučnici nisu pronašli ni jedan fosilni ostatak ovog guštera mlađi od 135 miliona
godina, pretpostavili su da je ta vrsta guštera izumrla. Drugim recima, ta životinja je živela pre 135 miliona
godina, ali od tada pa sve do našeg doba nije, jer nisu pronađeni nikakvi fosilni ostaci tog guštera u
naslagama stena za koje se pretpostavlja da su stare do 135 miliona godina. Pronalazak živih guštera zaista ih
je zbunio. Gde su fosilni ostaci guštera u poslednjih 135 miliona godina?
Ne pitajte evolucioniste. Samo kreacionisti imaju odgovor: pretpostavke koje se prave prilikom
20
određivanja starosti fosila potpuno su pogrešne.
Takve anomalije su relativno česte i događaju se širom sveta. Na primer, jedan naučnik bio je
potpuno zbunjen kada je ispitivao fosilne ostatke u Grend kenjonu. Pronašao je naslagu stena koje su
sadržale izvesnu vrstu fosila. Iznad tog sloja bio je debeo sloj jalovine bez fosilnih ostataka, što je
nagoveštavalo da je ta životinjska vrsta izumrla. Međutim, u sloju iznad jalovine ponovo su se našli isti
fosilni ostaci. „Teorija evolucije ne dozvoljava vraćanje unazad, nikakvo obnavljanje vrsta koje su jednom
21
izumrle.”
Mnogi ugledni naučnici zapazili su nemogućnost evolutivne teorije da pomoću fosilnih ostataka
dokaže da je život evoluirao iz prostih u složene životne oblike. Dejvid Raup (David Raup), iz čuvenog
čikaškog Fild muzeja, izjavio je sledeće o fosilima:
„Mi smo danas oko 120 godina od Darvinovog vremena i znanja o fosilima su se veoma proširila.
Ironično je, međutim, da imamo manje primera evolutivnih prelaza nego što smo ih imali u Darvinovo
vreme. Pod ovim podrazumevam da neki klasični primeri Darvinovih promena u domenu fosila, kao što je,
na primer, evolucija konja u Severnoj Americi, moraju da se odbace ili modifikuju, što je rezultat detaljnijih
22
informacija koje sada posedujemo.”
Uprkos svim ovim problemima, evolucionisti nastavljaju da se drže fosila kao dokaza koji
pokazuju valjanost njihove teorije. Možda razlog za to leži u veoma zanimljivoj činjenici da „više od
polovine svetskih geologa radi direktno za naftne kompanije a da podrška mnogim geolozima na Akademiji i
23
u vlasti dolazi od naftaša.”
3. MUTACIJE. „Arizona dejli star” od 4. aprila 1981. donosi sliku dvoglave zmije. Tekst ispod
slike kaže da je profesor zoologije sa Ari zona stejt univerziteta izjavio kako zmija „ne bi dugo preživela u
24
divlji ni.” Ta zmija je bila mutacija i imala bi teškoće da preživi u surovim uslovima prirodnog okruženja.
Evolucionisti tvrde da su mutacije mene koje izazivaju promene vrsta, pa ipak naučnici znaju da
99 odsto mutacija proizvodi inferiorna stvorenja, kao što je pomenuta dvoglava zmija, koja „ne bi predugo
živela u divljini”. Da je ovo sa mutacijama tačno, onda bi se medu fosilnim ostacima našlo i bar nešto od tih
99 odsto neuspešnih mutacija, pored onih uspešnih, koje se nalaze u velikim količinama. Do sada medu fo-
silima nije pronađen ni jedan ostatak sa mutacijama.
4. VREME. Prema teoriji evolucije prošli su milioni, ako ne i milijarde godina, dok čovek i
različite životinje nisu evoluirale u više ob like života. Izvesne vrste su izumrle pre nego što su druge vrste,
uključu jući tu i čoveka, evoluirale.
Tokom jedne rasprave između evolucionista i kreacionista u Tusonu (Arizona), jedan
evolucionista, profesor univerziteta u Arizoni, tvrdio je da bi, čak i kada bi se pronašli fosilni ostaci čoveka i
dinosaurusa na jednom mestu, to ozbiljno oslabilo teoriju evolucije, ali je ipak ne bi uništilo.
On je objasnio da je to stoga što su, prema teoriji evolucije, dinosaurusi živeli na Zemlji 60
miliona godina pre pojave čoveka.
Jedan od gledalaca koji je prisustvovao debati uključio se u razgovor i ukazao na to da upravo
takav fosilni dokaz postoji na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza (Teksas), južno od Fort Vorta. Velika

238