Page 240 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

nije odomaćena, doneli su za vreme Drugog svetskog rata graditelji brodova s juga koji su radili na severu.
Kada je rat završen, graditelji brodova su se vratili na jug, a nekoliko oposuma koje su držali kao kućne
ljubimce, pustili su na slobodu na severu. Oposumi su se brzo razmnožavali, nemajući prirodnog neprijatelja
(grabljivca) pa su gotovo preplavili severozapad SAD, do tačke kada su počeli da ugrožavaju opstanak
ostalih životinjskih vrsta čiju su hranu jeli. (Neki lokalni šaljivdžija je rekao da je najveći neprijatelj
oposuma ševrolet-model 55! Iako je šala, nije daleko od istine, jer najviše tih životinjica nastrada dok noću
pretrčava auto-put u potrazi za hranom). Oposum je postao pravi problem za ljude koji žive na severozapadu.
Ovi primeri dovode do konstatacije koju evolucionisti teško mogu da ospore: lovljena životinja
koja je hrana za svog grabljivca i njen lovac morali su da „evoluiraju” u isto vreme, jer da je drugačije svet bi
bio prenaseljen lovljenim životinjama, ukoliko su one „evoluirale” prve, odnosno ogromnom količinom
fosila-grabljivaca, u slučaju da su oni „evoluirali” pre životinja kojima se hrane.
Iskustva ljudi koji su veštački preneli neku životinju u okruženje gde nema njenog prirodnog
neprijatelja dokazuju da su grabljivac i njegov plen morali da „evoluiraju” u isto vreme.
Postojanje takve ravnoteže u prirodi dovodi do neminovnog zaključka da iza nje mora stojati
Tvorac.
6. KARIKA KOJA NEDOSTAJE. Jedna od oblasti koja je najotvorenija za pitanja kreacionista
evolucionistima jeste problem takozvane „izgubljene karike”, odnosno veze koja nedostaje između čoveka i
čovekolikih bića (tobožnjih čovekovih predaka).
Jedan letimičan pregled onoga što su nam nudili kao „izgubljene karike”, odnosno „prave ljude”
na prelazu između životinja i ljudi, pokazaće svu slabost argumenata evolucionista.
a) Zinjantropuski čovek. Fosilni ostaci ovog ranog „čoveka” bili su otkriveni u naslagama koje su
navodno stare milion i sedam stotina pedeset hiljada godina. Kada su, međutim, pomoću metode
ugljenikovog izotopa, obavljene provere starosti materijala iz te naslage, ustanovljeno je da je materijal star
otprilike 10 000 godina.
b) Čovek iz Nebraske. Ova takozvana karika bila je predmet čuvenog sudskog spora „Skoups” u
Tenesiju, kada su vodeći naučnici po kušavali da dokažu da je čovek evoluirao iz nižih životinjskih oblika.
Fosilni dokaz o čoveku iz Nebraske sastojao se od jednog jedinog zuba za koji se tvrdilo da je
pripadao praistorijskom čoveku koji je, navodno, živeo pre milion godina. Naučnici su iskoristili ovaj zub da
bi pomoću njega rekonstruisali kako je izgledalo telo čoveka iz Nebraske, njegova kosa, pa čak i njegova
25
porodica. Kada je, međutim, na istom nalazištu iskopano još fosila, otkriveno je da su ostaci tobožnjeg
čoveka iz Nebraske, u stvari, ostaci obične svinje.
c) Čovek iz Piltdauna. Ovaj „čovek” je navodno bio star pola miliona godina, a rekonstruisan je
na osnovu komada vilice koja je ot krivena 1912. Fosilizovana vilica smatrana je autentičnom sve do 1953,
kada je otkriveno da je to, u stvari, deo vilice običnog savršenog majmu na. To parče vilice je patinirano da
bi izgledalo starije, a zatim zakopano.
26
Drugim rečima, bila je to namerna prevara.
d) Neandertalski čovek. Ova karika smatrana je vezom između majmuna i ljudi, ali je kasnije
otkriveno da je to, ipak, samo i jedino čovek.
Čovek može samo da se pita zbog čega naučnici koji zastupaju teoriju evolucije tako brzo grabe
svaku priliku koja se ukaže da povežu čoveka sa majmunom.
Možda će na ovo pitanje odgovoriti sledeća izjava:
„Razlog zbog čega- posle svih fosilnih ostataka koji su bili ispitani i sortirani od strane
antropologa-evolucionista poslednjih stotinu godina- još uvek ne postoji saglasnost oko čovekovih
evolucionih predaka jeste taj što čovek nije imao evolucionih predaka! Svi pravi dokazi navode na to da je
27
čovek bio pravi čovek od samog početka.”
Možda zato u novije vreme evolucionisti menjaju teorije da je čovek evoluirao od majmuna. No,
na žalost, oni se slepo drže svoje davno usvojene predrasude i kada formiraju nove teorije. Uzmimo, na
primer, novu teoriju koju je postavio doktor Džefri Burn (Geoffrey Bourne), direktor regionalnog Jerks
centra za proučavanje primata pri Ejmori univerzitetu. Doktor Burn je rođen u Australiji a školovao se na
Oksfordu. Sada je jedan od vodećih američkih ćelijskih biologa i anatoma, a smatraju ga i vrhunskim
stručnjakom u oblasti nauke o primatima.
28
On je javno obznanio svoje verovanje da su „majmuni evolucioni potomci čoveka.” Ovaj
naučnik, dakle, želi da ljudi poveruju da su majmuni čovekovi praunuci!
7. MUŠKI I ŽENSKI POL. Očigledna činjenica da je toliko mnogo životinjskih vrsta evoluiralo
u obliku mužjaka i ženke predstavlja još jednu tešku brigu za evolucioniste.

240