Page 236 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

za dalji rad.
Jedan od vodećih kreacionista u svetu, doktor Henri Moris (Henry Morris), tvrdi da „Drugi zakon
pokazuje da je negde morao postojati početak, jer, drugačije bi svet bio već mrtav. Prvi zakon pokazuje da
9
Univerzum nije mogao da nastane sam od sebe, pošto nijedan od procesa ništa ne stvara.”
Doktor Moris nastavlja: „Istinski zakon promene, međutim, jeste zakon opadanja a ne zakon rasta, promena
'nadole' a ne promena 'naviše'. Stoga su zakoni termodinamike oštro suprotstavljeni filosofiji evolucije.” 10
Obe ove teorije posmatraju Univerzum i zatim pokušavaju da objasne njegovo poreklo. One su
potpuno oprečne. Evolucija teoretiše kako je na Zemlji život stvoren kroz seriju postupnih procesa u kojima
su prvo nastali niži oblici života iz kojih su kasnije evoluirali viši oblici života.
Po drugoj teoriji, kreacionističkoj, sav životinjski kao i ljudski svet stvoren je gotovo u istom
trenutku. Ni jedna od ovih teorija ne može se dokazati u laboratorji, niti se proces koji one zastupaju sada
odigrava.
Evolucionisti objašnjavaju da je prauzrok života slučaj, dok kreacionisti tvrde da je to delo
Tvorca.
Možda će neki od argumenata kreacionista pomoći onima koji nikada nisu razmatrali ove teorije
uporedo. Postoji najmanje devet jakih argumenata protiv teorije evolucije.
1. SLUČAJ. Evolucionisti teoretišu kako su najprostiji oblici života nastali stvaranjem
aminokiselina koje su se kasnije poredale u lanac i tako obrazovale protein (belenčevinu), i to- sve igrom
slučaja.
Najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Međutim, život
neće nastati bilo kakvim redosledom tih aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život- sve ostale kombina-
cije to nisu u stanju. Šansa da se 100 aminokiselina slučajno poredaju u optimalni raspored koji daje život,
iznosi 1: 100000000000000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000
000000000000000000000000000000000000000000 (broj ima 158 nula)
80
Astrofizičari pretpostavljaju da u Univerzumu ne postoji više od 10 infinitezimalnih (beskrajno
18
malih) „čestica” (broj 1 sa 80 nula) a da starost Univerzuma iznosi 10 sekundi (30 milijardi godina).
12
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi (10 ) različitih
događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka), onda je najveći mogući broj događaja
12
110
18
koji su se odigrali u celom Univerzumu tokom celokupnog postojanja samo 10 x 10 x 10 , odnosno 10
80
(broji sa 110 nula).
110
Bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od 10 , ne može se odigrati.
„Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom Univerzumu.”
Dakle, gore navedeni primer od 100 sastojaka (100 amino-kiselina formiranih u lanac koji daje
11
najprostiji oblik života) ima verovatnoću koja je jednaka nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno.
158
Ogromna cifra l (1 koji sledi 158 nula) može se uporediti po svojoj veličini sa predviđanjima
22
današnjih naučnika da u svemiru postoji samo l (1 koji slede 22 nule) zvezda u Univerzumu.
Ako Haos ne može da proizvede Red u tako minijaturnim razmerama, kako se može očekivati da
nasumice proizvede sav poredak koji naučnici pronalaze u Univerzumu?
Edvard Konklin (Edward Conklin), biolog, izjavio je: „Verovatnoća da je život nastao slučajem
može se uporediti s verovatnoćom da če rezultat eksplozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno
prošireno izdanje rečnika koji se u njoj štampa.”
Pitanjem da li je Haos mogao da proizvede Red bavila su se dvojica veoma uglednih engleskih
naučnika. Oni su proučavali mogućnost da je život nastao slučajem. Ta dvojica naučnika, profesor ser Fred
Hojl (sir Fred Hoyle) i profesor Čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) su, nezavisno jedan od
drugoga, došli do zaključka da „je mogućnost da je život nastao slučajem toliko krajnje minimalna da je to
apsurdno.” Obojica su izračunali da je šansa da se život na Zemlji pojavio nekom slučajnom iskrom –
matematički izražena–1:1040 000 (broj 1 iza kojeg slede 40 000 nula. Taj broj bi zauzeo 13 stranica kucanih
nula, sa 55 redova na svakoj stranici i 60 nula u svakom redu.)
Došli su do zaključka da je razumno tvrditi „kako su najvažniji aspekti fizike, na kojima život
počiva, u svakom slučaju plod namere. Ne postoji ni jedan drugi način na koji bismo mogli da shvatimo...
život, osim kao Stvaranje na kosmičkom nivou. Shvatamo da je jedini logičan odgovor da je život posledica
Stvaranja, a ne slučajnog komešanja.”
Članak koji je doneo njihove zaključke u londonskom „Dejli ekspresu” od 14. avgusta 1981. nosi
naslov: „Bog MORA da postoji”.
Drugim rečima, život nastao iz slučaja, ni slučajno!
2. DOKAZI U VIDU FOSILA. „Arizona dejli star” od 17. avgusta 1981. donosi sliku nedavno

236