Page 237 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

uginule krave koja se raspada u pustinji. Slika otkriva da od životinje nije ostalo ništa osim veoma izbledelih
kostiju. Nije bilo kože, dlake, unutrašnjih organa koji su od životinje preostali. Oni su razneseni od strane
drugih životinja, bakterija i usled dejstva prirodnih elemenata.
Ova slika životinje od koje će uskoro ostati samo veoma oštećene kosti skeleta neminovno
nameće jedno zanimljivo pitanje: kako nastaje fosil?
Što životinja duže leži mrtva, manje tkiva ostaje da se fosilizuje. Pa ipak, naučnici pričaju svetu
da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna količina prašine, blata ili nanosa koja će prekriti životi-
nju. Ali fosili su pronalaženi gotovo netaknuti, sve do kože i nabora na njima (na primer, kod fosilnih
ostataka crva).
Crv fosilizovan do najmanjih prevoja na telu implicira da je prvo došlo do iznenadnog taloženja
blata koje ga je pokrilo a zatim i do hemijskih promena koje su očvrsle životinjicu toliko da je njeno telo
izdržalo ogroman pritisak velike količine nanosa iznad nje.
Školjke su pronalažene sa očuvanim mišićima, što opet implicira da je prvo došlo do iznenadnog
taloženja naplavina iznad njih, a zatim i do brzog hemijskog procesa koji je od mišića unutar školjke načinio
čvrst fosil. Treba pretpostaviti da bi- u slučaju da se proces odvijao sporo- mišići unutar školjke istrulili.
Problem sporog taloženja prašine koja pokriva uginuli organizam a izaziva proces fosilizacije
nije jedino pitanje koje dovodi evolucioniste u nedoumicu.
Isti problem javlja se i kod fosilizacije životinja koje žive u vodi. Jedan naučnik je izjavio: „Kada
riba ugine, njene kosti se raspadnu za manje od nedelje. Naučnik je rekao da je prisustvo potpuno očuvanih
12
fosila riba dokaz katastrofe koja se dogodila iznenada i zatrpala kosti ribe na datom mestu.”
Pitanje stvaranja fosila predstavlja problem za evolucioniste, ali ne i za kreacioniste, koji veruju u
opšti potop koji je jedini mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne količine mulja na mrtve životinje,
kako na zemlji, tako i u moru.
Nije ovo, međutim, jedini problem s kojim se susreću evolucionisti. Njihova teorija zahteva
ogroman broj prelaznih oblika živih bića koja bi se mogla povezati u jedan niz da bi se dokazala samo jedna
sekvenca evolutivnog procesa.
„Ali fosilni ostaci pokazuju temeljitu razliku koja postoji između reptilskih životinja i sisara- bez
13
ikakvih dokaza o prelaznim oblicima.”
Evolucionisti teoretišu da će fosilni ostaci- što naučnici budu kopali dublje u zemlju- pokazati
potpuni razvoj od nižih oblika života ka višim oblicima.
Kreacionisti zastupaju teoriju da će fosilni ostaci otkriti iznenadnu pojavu života, kako viših tako
i nižih oblika, i to u najnižem sloju, i da se neće pronaći dokaz o menjanju prostih životnih oblika u složene
kako se bude kretalo naviše po slojevima strana. To je u skladu sa verovanjem kreacionista da je život nastao
istovremeno u svim svojim oblicima.
14
Prvi provereni fosil živog organizma pronađen je u sloju stena iz kambrijskog perioda , za koji
se pretpostavlja da je star nekih 500 000 000 (pet stotina miliona) godina. Nikakvi fosili nisu pronađeni u dva
sloja koja leže ispod. Međutim, u sloju iz kambrijskog perioda pronađene su milijarde fosila i svi su bili
veoma složene građe.
Niko do sada nije pronašao ni jedan fosil koji bi dokazivao razvoj života iz jednoćelijskog
organizma. Upravo u skladu sa onim što tvrde kreacionisti.
Pogledajmo šta kaže jedan ugledni udžbenik. Stensfildova Nauka evolucije, koju je 1977. izdala
kuća „Makmilan”, o sloju iz Kambrije saopštava sledeće: „Tokom kambrijskog perioda, iznenada su se
pojavili predstavnici gotovo svih glavnih životinjskih vrsta koje danas poznajemo. Kao da se podigla neka
15
gigantska zavesa i otkrila svet koji obiluje životom fantastične raznolikosti.”
Kreacionisti su na dnevni red stavili još jedan problem koji predstavlja muku za evolucioniste.
Oni dovode u pitanje zaključke evolucionista da se najstariji fosili uvek nalaze u najstarijim stenama. Jedan
kreacionist je napisao:
„Fosilni dokazi da je život evoluirao od prostijih ka složenim oblicima tokom geoloških perioda
počiva na geološkoj starosti pojedinih stena u kojima su pronađeni ti fosili. Stenama se geološka starost
određuje na osnovu fosilnog sastava koji sadrže. Fosili se jedan za drugim redaju na osnovu njihovih
16
pretpostavljenih evolutivnih veza. Tako se glavni dokaz evolucije zasniva na pretpostavci evolucije”.
Drugim rečima, razlog zbog kojeg se neke stene smatraju starim jeste to što su fosili u njima
stari. Razlog zbog kojeg neke fosile smatraju starim je taj što su stene koje ih sadrže stare. Ovo se zove
circulus vitiosus (začarani krug, odnosno kružni zaključak).

237