Page 34 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Drugi rečnik, ovog puta Vebsterov univerzitetski, inflaciju definiše ovako: „Relativno veliko i
iznenadno povećanje količine novca ili kredita, ili oboje, u odnosu na obim berzanskih poslova. Inflacija
uvek izaziva porast cena.” Uzrok inflacije, povećanje količine novca (novčane mase), uvek izaziva porast
cena. To je ekonomski zakon: efekt porasta novčane mase biće uvek isti.
Ukratko, dakle, inflacija ima uzrok i posledicu:
uzrok: povećanje količine novca
posledica: rast cena.
Iz ovoga se vidi da mere ne deluju zato što napadaju posledicu a ne uzrok. Rast cena, a ne
povećanje novčane mase.
Kako se izaziva inflacija, videćemo na jednom jednostavnom primeru. Pretpostavimo da se kao
novac na nekom ostrvu A koriste morske školjke i da se cene na ostrvu određuju brojem školjki u opticaju.
Sve dok količina školjki ostaje relativno konstantna i nema brzog povećanja, cene će ostati relativno stabilne.
Pretpostavimo, dalje, da neki ostrvljani avanturisti odveslaju do susednog ostrva i skupe veliku količinu
školjki identičnih onima koje su sredstvo plaćanja na ovom ostrvu. Kada se ove nove školjke donesu na
ostrvo A i puste u opticaj, izazvaće rast cena. Više školjki (novca) omogućiće svakom ostrvljaninu da povisi
cenu bilo koje robe. Što više novca ima, ostrvljanin može da plati veću cenu za proizvod koji želi da nabavi.
Postoje određeni elementi u društvu koji žele da povećaju količinu novca u opticaju zbog lične
koristi, a na teret ostalih članova zajednice. Ovi ljudi nazivaju se „falsifikatorima” i kažnjavaju se kada
bivaju uhvaćeni. Kažnjavaju se zato što se njihovim falsifikovanjem dolazi do vanrednog priliva novca, što
obara vrednost legitimnog novca koji poseduju članovi toga društva. Ti falsifikatori uzimaju za sebe legalno i
nemoralno pravo da izazivaju inflaciju, povećavajući količinu novca u opticaju i uzrokujući pad vrednosti
domaće valute. Ova aktivnost je istinski zločin protiv imovine, novca u društvu, i građani imaju zakonsko i
moralno pravo da zahtevaju da se stane na kraj ovom uništenju njihovog privatnog vlasništva, njihovog
novca.
Kako je, međutim, moguće da inflacija opstaje ako su oni koji falsifikuju novac kažnjeni po
zakonu? Odgovor leži u činjenici da je falsifikovanje novca načinjeno legalnim. Falsifikatori mogu ubrati
plodove svoga zločina ukoliko su kadri da kontrolišu vlast i svoj posao obavljaju legalno. Vlast ima
mogućnost da čak i falsifikovani novac proglasi „zakonitim sredstvom plaćanja” (zahtevajući od građana da
falsifikovani novac prihvate uporedo s legalnim novcem). Ako vlast može falsifikovanje učiniti legalnim,
znači da to falsifikovanje neće biti prestup, a to je cilj kriminalaca.
Oni koji žele da vlasti postanu svemoćni gospodar života svojih građana, brzo su shvatili da
inflacija, takođe, može povećati uticaj i delokrug vlasti. Brak između socijalista i falsifikatora bio je
neminovan. Nobelovac Fridrih fon Hajek (Friedrich von Hayek) objasnio je tu vezu na ovaj način: „Inflacija
je verovatno najvažniji pojedinačni činilac u začaranom krugu u kojem jedna vrsta delovanja vlasti čini njenu
sve veću i veću kontrolu neophodnom.”
Za ovu spregu vlasti i inflacije može se upotrebiti izraz „stezanja klješta” koji je koristio Kozak.
Rast cena predstavlja samo usta klješta, posledicu inflacije (legalno falsifikovanje novca). Pravi uzrok je
stezanje krakova klješta koje izvodi vlast. Narod, osetljiv na povećanje cena, počinje od vlasti da zahteva
preduzimanje neke radikalne akcije u cilju zaustavljanja inflacije, a Vlada, informišući javnost da je rešenje
problema inflacije u novim akcijama vlasti, donosi zakone. Razmak između krakova klješta se smanjuje, dok
rezultat ne postane totalna vlast. A sve ovo čini se u ime zaustavljanja inflacije.
Čuveni ekonomist Džon Majnard Kejns (John Maynard Keynes) detaljno je obrazložio ovu
proceduru u knjizi Ekonomske posledice mira:
„Lenjin (ruski komunista) izjavio je da je najbolji način uništenja kapitalističkog sistema
podrivanje njegovog novčanog sistema. Trajnim procesom inflacije, vlasti mogu konfiskovati, tajno i
neopaženo, jedan bitan deo bogatstva njenih građana. Ovim metodom one ne samo da konfiskuju već to čine
despotski, i dok proces mnoge osiromašuje, neki se, u stvari, bogate. Ne postoji veštije i sigurnije sredstvo
preobraćanja postojećih društvenih osnova od podrivanja novčanog sistema. Proces prenosi sve skrivene
snage ekonomskih zakona na stranu destrukcije, i to čini na takav način da ni jedan čovek od milion nije u
stanju da postavi pravu dijagnozu.”
U ovom citatu iz knjige gospodina Kejnsa nalazi se nekoliko važnih misli. Zapažate da je svrha
inflacije, bar prema komunisti Lenjinu, uništenje kapitalizma. Lenjin je shvatio da inflacija ima moć da uništi
slobodno tržište. On je, takođe, znao da je jedina institucija koja može legalno da izazove inflaciju- vlast.
Inflacija, isto tako, služi i kao sistem preraspodele prihoda. Ona može da osiromaši one čija je
imovina u novcu, a da obogati druge koji drže robu čija cena raste tokom perioda inflacije.
Da bi bila uspešna, inflacija mora da se sakrije od ljudi koji najviše gube: od vlasnika gotovog

3 4