Page 29 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Drugačije rečeno, većina ljudi ne želi socijalizam i ne želi da živi pod socijalističkom
ekonomijom, tako da socijalisti moraju da pribegavaju varanju i obmanjivanju putem gomile neistina koje
ljudima nude lažljivi političari.
Zbog onih koji teraju mak na konac, pogledajmo ima li razlike između socijalizma i komunizma.
Odsustvo suštinskih razlika objašnjeno je ovako:
„Ne postoji ekonomska razlika između socijalizma i komunizma. Oba termina... označavaju isti
sistem... društvenu kontrolu nad sredstvima proizvodnje, koja je različita od privatne kontrole. Ova dva
termina, komunizam i socijalizam, sinonimi su.”
Ovakav stav je potvrdio niko drugi do nedavno preminuli komunistički lučonoša, maršal Tito,
jugoslovenski diktator, koji je rekao: „Komunizam je, jednostavno, stanje kapitalizma u kojem država ima
14
apsolutno vlasništvo nad svime, uključujući tu i sav ljudski rad.”
Zapažate da je maršal Tito potvrdio da je sve, čak i ljudski rad, kapitalno dobro pod
komunizmom. Možda je jedina razlika između ova dva sistema u sledećem: komunisti spremno priznaju da
je i sam čovek kapitalno dobro, dok socijalisti to skrivaju. Ali u oba sistema pojedinac i sve ono što on
proizvede pripadaju državi.
Mnogi komunisti su ovaj stav izneli potpuno jasno u svojim delima. Karl Marks, takozvani „otac
modernog komunizma”, jednom je napisao: „Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potre-
15
bama.”
Ova osnovna dogma komunizma postala je princip u sovjetskom Ustavu, pa se tako u njemu
kaže: „Član 12: U SSSR rad je dužnost
i pitanje časti za svakog telesno sposobnog građanina, u saglasnosti sa principom: 'Ko ne radi, neće ni da
jede'. U Sovjetskom Savezu na snazi je socijalistički princip: 'Od svakoga prema sposobnostima, svakome
16
prema radu'.”
Interesantno je da je poslednja reč u Marksovom diktatu izmenjena, pa umesto „potreba” stoji
„rad”. Primetili ste da „onaj ko ne radi ne treba da jede”. Kako ovakav sistem obezbeđuje one koji nisu
sposobni za rad? Na ovo pitanje odgovorili su drugi, od kojih je jedan tvrdio da takvi pojedinci „mogu na fini
način biti uklonjeni”. Neki su predlagali samoubistvo kao rešenje (kada postanu „lišnjeci”). Drugim recima,
uspostavljanje principa po kojem se kapitalno dobro, kada postane nesposobno da proizvodi, eliminiše, čak i
ako je to kapitalno dobro ljudsko biće.
Kada socijalista/komunista jednom odluči da država postoji da bi raspodeljivala potrošnu robu i
kapitalna dobra, onda mu priliči da se bavi politikom. Sem Braun (Sam Brown), jedan od saradnika
predsednika Džimija Kartera (Jimmy Carter), izjavio je: „Politika je borba za preraspodelu moći i
17
bogatstva.”
Uviđate da je gospodin Braun priznao da je politički proces preraspodele dobara „borba”, što
znači da ima onih koji neće želeti da se odreknu svoje imovine. Iako on to nije pomenuo, čovek može da se
zapita šta je gospodin Braun poželeo da učini sa onima koji se odupiru.
Još jedan „prikriveni komunista” koji se saglašava s tezom da vlast postoji da bi delila višak
dobra izjavio je sledeće: „Pokušaćemo da uzmemo sav onaj novac za koji smatramo da se nepotrebno troši, a
18
uzećemo ga od onih koji ga imaju i dati onima koji ga nemaju, a tako im je potreban.”
Vidite da je ova izjava gotovo identična sa rečima komuniste Karla Marksa, koji je, da vas prvo
podsetim, napisao: „Od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama.”Samo su reći nešto
izmenjene. To znači da je govornik, „prikriveni komunista”, podržao marksističku filosofiju po kojoj vlast
postoji da bi uzimala od jednih i davala drugima. Oni koji znaju predsednika Lindona Džonsona (Lyndon
Johnson), autora pomenute izjave i njegovo Veliko društvo, znaju da je njegov cilj zaista bio redistribucija
bogatstva: od bogatih ka siromašnima. Retko ko se, međutim, usudio da uporedi Džonsonovu upravljačku
filosofiju sa delima i učenjima Karla Marksa. Ali, poredenje je neminovno: delovanje i njegovi rezultati su
isti, zvali se oni veliko društvo ili marksizam. Oboma im je cilj preraspodela bogatstva prema vlasti.
Međutim, ovakva poređenja jednostavno nisu u modi.
Ponekad, podrška marksističkoj filosofiji svrhe vlasti dolazi od „poštovane desnice”, znači od
onih od kojih čovek nikada ne bi očekivao da su „prikriveni komunisti”.
Uzmimo, na primer, razmišljanja o ovoj temi dvojice poštovanih „konzervativaca sa desnice”.
Jedan od njih je napisao: „Kongres bi trebalo da odredi fondove socijalne pomoći onim državama čiji je
19
prihod po glavi stanovnika ispod nacionalnog proseka”. Ovaj autor zastupao je novu vrstu marksizma, „od
svake države prema njenim mogućnostima, svakoj državi prema njenim potrebama.” To je čist marksizam, s
20
tom razlikom što je autor umešao i državne i federalne vlasti, dok je Marks predvideo samo federalnu vlast.

2 9