Page 31 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 31

ilegalno”.
                       Prema tom predlogu, od podnosioca zahteva za posao uvek bi se tražilo da pokaže takvu spravu.
            Ilegalni useljenici ne bi, naravno, imali te karte i stoga ne bi mogli da dobiju posao, bar prema rezonovanju
            onih koji podržavaju ovaj zakonski projekt. Kako bi se rešio problem onih Amerikanaca koji smatraju da je
            nešto ovako neustavno, ovaj članak nije objasnio. Šta bi se sa ovakvim „otpadnicima” dogodilo nije vredno
            ni pomena.
                      Jedan  napis  koji  se  pojavio  21.  marta  1982.  trebalo  bi  da  bude  interesantan  za  pristalice
            predsednika Ronalda Regana (Ronald Reagan), koji su ubeđeni da njihov „konzervativni” predsednik nikada
            ne bi dozvolio takvo gaženje Ustava kao što je uvođenje nacionalnih identifikacionih (ličnih) karata. Članak
            je nosio naslov: „Regan 'otvoren' prema uvođenju nacionalnih ličnih karata”, i sadržao je sledeći komentar:
            „Prvi  put  Reganova  administracija  nagovestila  je  da  nije  protiv  planova  za  uvođenje  ličnih  karata  širom
                                                      26
            nacije, kako bi se sprečilo ilegalno useljavanje.
                      Znači, sada se vidi zašto vlasti Sjedinjenih Država čine više na sprečavanju imigracije miliona
            stranih  državljanja.  Problem  ilegalnog  useljavanja  služi  da  bi  se  opravdalo  „rešenje”  kao  što  je  uvođenje
            ličnih karata. Amerikanci moraju da dobiju lične karte, a granice moraju da padnu da bi postojao razlog za
            izdavanje karata.
                      Vijetnamski  komunisti  očigledno  nemaju  problem  ilegalnog  useljavanja,  pa  su  izbegli  sve
            formalnosti  oko  izdavanja  karata  svojim  radnicima.  Oni  su,  jednostavno,  izabrali  da  putem  radioemisije
            izdaju  sledeće  naređenje:  „Svi  građani  sposobni  za  rad  moraju  apsolutno  poštovati  državna  naređenja  o
            radnoj mobilizaciji i ispuniti svaku obavezu i zadatak koji im država odredi. Oni koji ne žele da rade ili ne
                                                                                          27
            izvrše državna naređenja biće na to prinuđeni sa ciljem da budu korisni našem društvu.”
                      Jedan severnovijetnamski general tokom rata je otvoreno izjavio da komunisti prema ljudskom
            životu gaje samo prezir. Evo šta je rekao: „Svakog minuta stotine hiljada ljudi umire širom sveta. Život ili
                                                                                                           28
            smrt stotinu, hiljadu ili deset hiljada ljudskih bića, čak i ako su naši zemljaci, zaista predstavlja tako malo.”
                       Srećom  po  one  koji  vole  slobodu,  povremeno  se  javljaju  rečiti  govornici  koji  dižu  glas  i
            suprotstavljaju  se  mešanju  vlasti  u  svaki  aspekt  ljudskog  života,  a  njihove  reći  su  britke  i  pogađaju  cilj.
            Takav  govornik  bio  je  Tomas  Džeferson.  Njegove  reći  su  sledeće:  „Najbolja  je  ona  vlast  koja  najmanje
            upravlja.”
                      Na svakog zastupnika ovakvih teza dolazi po jedan isto tako rečit govornik koji traži sve više i
            više upliva vlasti. Uzmimo kao primer ovu izjavu bivšeg senatora Džozefa Klarka (Joseph Clark):
                       „Obim, domet i kompleksnost vlasti rastu, i verovatno će nastaviti to da fine... Braniću stav da je
            ovakav porast dobar a ne loš. Mi smo dosegli tačku na kojoj možemo reći, bar za naše vreme, da Džeferson
            nije bio u pravu: nije najbolja vlast ona koja najmanje upravlja... Greška u Džefersonovoj argumentaciji je
                                                                                               29
            pretpostavka da širenje vlasti vodi ograničavanju ličnih sloboda. To, jednostavno, nije istina.”
                      Ovakvu  poziciju  još  je  proširila  Fordova  Fondacija  koja  je  1969.  objavila  delić  svojih
            razmišljanja pod naslovom „Planiranje i participacija”, u kojem se kaže:
                       „Svet je isuviše kompleksan da bi se umanjile moći vlasti. Uloga vlasti se, ako ništa drugo, mora
                        30
            bar ojačati...”
                       Imamo, dakle, one koji žele da prošire kontrolu vlasti na sve domene ljudskih aktivnosti, i one
            koji žele da tu kontrolu umanje.
                       Preostala poglavlja bave se tom bitkom.
                       I onima koji pobeđuju.

                      1  U marksističkoj terminologiji, dakle nekad i kod nas, bio je odomaćen izraz „proizvodne
            snage” (prim. prev.).
                      2  „Sovjetsko  korišćenje prinudnog rada” („Soviet Use of Forced Labor Hit”,  „The
            Oregonian”, June 21,1974).
                      3  „Pravi ogovori”, („The Right Answers”, „The Review of the News”, December 29, 1971).
                      4  Ričard Veterli i Vilijam E. Fort Socijalistička revolucija (Richard Vetterli and William E.
            Fort, Ir: The Socialist Revolution, Los Angeles, Phoenix, New York: Clute International
            Corporation), str. 71.
                      5  Džordž Bernard Šo: Vodič u socijalizam za inteligentnu ženu (George Bernard Shaw:
            Inteligent Woman's Guide to Socialism), str. 470.
                      6  Džordž Bernard Šo: „Mesečnik rada” (George Bernard Shaw: „Labour monthly” October
            1921);  citirano  prema:  Nesta  Vebster:  Predaja  jedne  imperije  (Nesta  Webster:  Surrender  of  an

                                                            3  1
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36