Page 31 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

ilegalno”.
Prema tom predlogu, od podnosioca zahteva za posao uvek bi se tražilo da pokaže takvu spravu.
Ilegalni useljenici ne bi, naravno, imali te karte i stoga ne bi mogli da dobiju posao, bar prema rezonovanju
onih koji podržavaju ovaj zakonski projekt. Kako bi se rešio problem onih Amerikanaca koji smatraju da je
nešto ovako neustavno, ovaj članak nije objasnio. Šta bi se sa ovakvim „otpadnicima” dogodilo nije vredno
ni pomena.
Jedan napis koji se pojavio 21. marta 1982. trebalo bi da bude interesantan za pristalice
predsednika Ronalda Regana (Ronald Reagan), koji su ubeđeni da njihov „konzervativni” predsednik nikada
ne bi dozvolio takvo gaženje Ustava kao što je uvođenje nacionalnih identifikacionih (ličnih) karata. Članak
je nosio naslov: „Regan 'otvoren' prema uvođenju nacionalnih ličnih karata”, i sadržao je sledeći komentar:
„Prvi put Reganova administracija nagovestila je da nije protiv planova za uvođenje ličnih karata širom
26
nacije, kako bi se sprečilo ilegalno useljavanje.
Znači, sada se vidi zašto vlasti Sjedinjenih Država čine više na sprečavanju imigracije miliona
stranih državljanja. Problem ilegalnog useljavanja služi da bi se opravdalo „rešenje” kao što je uvođenje
ličnih karata. Amerikanci moraju da dobiju lične karte, a granice moraju da padnu da bi postojao razlog za
izdavanje karata.
Vijetnamski komunisti očigledno nemaju problem ilegalnog useljavanja, pa su izbegli sve
formalnosti oko izdavanja karata svojim radnicima. Oni su, jednostavno, izabrali da putem radioemisije
izdaju sledeće naređenje: „Svi građani sposobni za rad moraju apsolutno poštovati državna naređenja o
radnoj mobilizaciji i ispuniti svaku obavezu i zadatak koji im država odredi. Oni koji ne žele da rade ili ne
27
izvrše državna naređenja biće na to prinuđeni sa ciljem da budu korisni našem društvu.”
Jedan severnovijetnamski general tokom rata je otvoreno izjavio da komunisti prema ljudskom
životu gaje samo prezir. Evo šta je rekao: „Svakog minuta stotine hiljada ljudi umire širom sveta. Život ili
28
smrt stotinu, hiljadu ili deset hiljada ljudskih bića, čak i ako su naši zemljaci, zaista predstavlja tako malo.”
Srećom po one koji vole slobodu, povremeno se javljaju rečiti govornici koji dižu glas i
suprotstavljaju se mešanju vlasti u svaki aspekt ljudskog života, a njihove reći su britke i pogađaju cilj.
Takav govornik bio je Tomas Džeferson. Njegove reći su sledeće: „Najbolja je ona vlast koja najmanje
upravlja.”
Na svakog zastupnika ovakvih teza dolazi po jedan isto tako rečit govornik koji traži sve više i
više upliva vlasti. Uzmimo kao primer ovu izjavu bivšeg senatora Džozefa Klarka (Joseph Clark):
„Obim, domet i kompleksnost vlasti rastu, i verovatno će nastaviti to da fine... Braniću stav da je
ovakav porast dobar a ne loš. Mi smo dosegli tačku na kojoj možemo reći, bar za naše vreme, da Džeferson
nije bio u pravu: nije najbolja vlast ona koja najmanje upravlja... Greška u Džefersonovoj argumentaciji je
29
pretpostavka da širenje vlasti vodi ograničavanju ličnih sloboda. To, jednostavno, nije istina.”
Ovakvu poziciju još je proširila Fordova Fondacija koja je 1969. objavila delić svojih
razmišljanja pod naslovom „Planiranje i participacija”, u kojem se kaže:
„Svet je isuviše kompleksan da bi se umanjile moći vlasti. Uloga vlasti se, ako ništa drugo, mora
30
bar ojačati...”
Imamo, dakle, one koji žele da prošire kontrolu vlasti na sve domene ljudskih aktivnosti, i one
koji žele da tu kontrolu umanje.
Preostala poglavlja bave se tom bitkom.
I onima koji pobeđuju.

1 U marksističkoj terminologiji, dakle nekad i kod nas, bio je odomaćen izraz „proizvodne
snage” (prim. prev.).
2 „Sovjetsko korišćenje prinudnog rada” („Soviet Use of Forced Labor Hit”, „The
Oregonian”, June 21,1974).
3 „Pravi ogovori”, („The Right Answers”, „The Review of the News”, December 29, 1971).
4 Ričard Veterli i Vilijam E. Fort Socijalistička revolucija (Richard Vetterli and William E.
Fort, Ir: The Socialist Revolution, Los Angeles, Phoenix, New York: Clute International
Corporation), str. 71.
5 Džordž Bernard Šo: Vodič u socijalizam za inteligentnu ženu (George Bernard Shaw:
Inteligent Woman's Guide to Socialism), str. 470.
6 Džordž Bernard Šo: „Mesečnik rada” (George Bernard Shaw: „Labour monthly” October
1921); citirano prema: Nesta Vebster: Predaja jedne imperije (Nesta Webster: Surrender of an

3 1