Page 33 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

INFLACIJA

Inflacija:
- vam omogućava da novac nosite u korpi za pijacu, a kupljenu robu u novčaniku!
- vam omogućava da živite u susedstvu koje ima puno para, a da ne morate da se selite!
- jeste cena koju plaćamo za sve usluge vlasti za koje smo smatrali da su besplatne!
Ove prilično neduhovite opaske o inflaciji ne daju odgovor na jedno važno pitanje u ovoj oblasti:
šta inflaciju izaziva?
Svako će se saglasiti da je inflacija pad vrednosti novca (kada za datu količinu para možete kupiti
manje robe). No, to opet ne daje odgovor na pitanje o njenom uzroku.
Tradicionalna definicija inflacije je sledeća: „...povećanje opšteg nivoa cena”. Postoje tri uzroka
inflacije: 1) Kada potrošači, biznis i vlasti troše previše novca na postojeću robu i usluge, ova prekomerna
potrošnja može cene poterati naviše. 2) Cene rastu ukoliko porastu troškovi proizvodnje a proizvođači
pokušaju da održe svoj profit na istom nivou. 3) Nedostatak konkurencije među proizvođačima takođe može
1
doprineti inflaciji.
Prema ovoj definiciji, izgleda da sve izaziva inflaciju! Šta god bili neki njeni uzroci, čovek malo
šta može učiniti da bi je sprečio. Jedan od onih koji je mislio na sličan način bio je predsedavajući Federalnih
rezervi, Artur Barns (Arthur Burns), koji je 1974. izjavio:
2
„Inflacija ne može biti zaustavljena ove godine.”
Jedan od razloga zbog kojih se inflacija, navodno, ne može zaustaviti je i to što je ona deo
inflatornodeflatornog ciklusa. Evo, konačno, i mišljenja jednog ekonomiste: „Nikolaj Dimitrijevič
Kondratjev (Nikolai Dimitriyevich Kondratyev), sovjetski ekonomista- veruje da kapitalističke ekonomije
prirodno slede dugotrajne cikluse: prvo nekoliko dekada prosperiteta, a zatim nekoliko dekada privredne
3
krize.” (jedan zanimljiv događaj koji je doveo u pitanje teoriju Kondratijeva odigrao se nedavno u Čileu,
južnoameričkoj državi koja je 1970. godine za predsednika izabrala marksistu Salvadora Aljendea (Salvador
Allende). Pod Aljendeovom komunističkom vladom inflacija je dostigla 652% za godinu dana, a indeks cena
4
na veliko skočio je za zapanjujućih 1147%. To znači da su se cene udvostručavale svakih mesec dana.
Posle puča koji zbacio Aljendea 1973, a Pinočeova (Pinochet) administracija preuzela stvar u svoje ruke,
inflacija je pala na manje od 125 godišnje, a pao je i indeks cena na veliko. Pitanje je da li se uspešno
slamanje inflacije u Čileu može pripisati dugotrajnom ciklusu!
Jedan ekonomista veruje da je američki način života glavni uzrok inflacije. Alfred E. Kan (Alfred
E. Kahn): „...novi glavni borac protiv inflacije u ovoj državi imenovao je svog protivnika: težnja svakog
Amerikanca ka ekonomskom unapređenju... Zelja svake grupe koja poseduje snagu ili instrumente da
5
poboljša svoju ekonomsku situaciju... je ono u čemu, na kraju krajeva, leži problem inflacije.”
Rešenje je, dakle: „Manje parče kolača”. „Životni standard Amerikanaca mora da padne ukoliko
6
se želi kontrola nad inflacijom”, kaže... Piter Emerson (Peter Emerson)... glavni pomoćnik Alfreda Kana.”
Bez obzira na to šta je uzrok inflacije, jedna stvar je sigurna: nju nikada ne izaziva vlast, sudeći
bar prema predsedniku Džimiju Karteru, koji je izjavio: „Tvrdnja da Vlada može sama da zaustavi inflaciju
7
predstavlja mit.”
Kongres ima tipično rešenje za ovaj problem: nametanje kontrole rastu zarada i cena. I čini se da
ove mere nikada ne deluju. Da li je moguće da razlog što Kongres ne može da kontroliše inflaciju leži u tome
što nije svestan njenih pravih uzroka? Da li je moguće da oni napadaju posledice inflacije a ne njen uzrok?
Pokušaj slamanja inflacije nametanjem kontrole zarada i cena nije nova ideja. (Kao što nije ni inflacija!)
Ekonomista koji se zalaže za slobodno tržište Marej N. Rotbard (Murray N. Rothbard) je izjavio: „Od
rimskog imperatora Dioklecijana, preko Američke i Francuske revolucije, pa do Ričarda Niksona (Richard
Nixon), vlasti su pokušavale da inflaciju zaustave kontrolom zarada i cena. Nijedna takva shema nije
8
delovala.”
Razlog zbog kojeg kontrola zarada i cena ne deluje i nikada nije delovala leže u jednostavnoj
činjenici da ona napada posledice, a ne uzrok inflacije. Dokaz da je ova tvrdnja tačna može se lako pronaći u
jednostavnoj definiciji u rečniku. Treće dopunjeno izdanje Vebsterovog rečnika inflaciju ovako definiše:
„Povećanje količine novca i kredita u odnosu na dostupnu robu rezultira bitnim i stalnim porastom opšteg
nivoa cena.”
Uzrok inflacije je povećanje količine novca (kredit je rezultat povećanja novca u opticaju, pa
ćemo u cilju jednostavnosti diskusije govoriti samo o novcu kao izvoru inflacije).
Rezultat inflacije je rast cena.

3 3