Page 65 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

revoluciji.
Mnogi istoričari smatraju da je vlada Kerenskog bila samo front za boljševike, i to uglavnom iz
tri razloga:
1. Kerenski je ostao u životu pošto je Lenjin preuzeo vlast, iako su gotovo svi ostali članovi
Privremene vlade bili pobijeni u revolucionarnom teroru koji je usledio.
2. Kerenski je objavio opštu amnestiju, ne samo za boljševičke vođe, već i za sve druge koji su
prognani pošto je revolucija iz 1905. propala. Predviđa se da je na taj način oslobođeno 250 000 predanih re-
volucionara.
3. Sam Kerenski je priznao da je Privremena vlada „primila izvesnu pomoć, privatno, od
8
industrijalaca iz Amerike”, verovatno od onih istih koji su 1905. finansirali i Lenjina.
Znači, glavni komunistički revolucionari vratili su se revoluciji. Trocki je napustio Njujork 17.
marta 1917, na brodu „Kristijana”, sa još 275 sledbenika. Na putu za Kanadu, brod je bio zaustavljen u
Halifaksu, u Novoj Škotskoj, od strane kanadskih vlasti. Kod Trockog je bilo pronađeno 10 000 dolara.
Ova, za to doba ogromna suma novca koju je posedovao Trocki, bila je zaista čudna, pošto je sam
priznao da je jedini novac koji je dobio tokom 1916. i 1917, kada je boravio u Njujorku, bilo 210 dolara koje
je podelio petorici emigranata koji su se vraćali u Rusiju.
Tih 10000 dolara Trockog bili su tema saslušanja u Senatskom istražnom komitetu 1919, kada se
raspravljalo o boljševičkoj propagandi i nemačkom novcu. „Zaista je zapanjujuće da je Overmanov (Over-
man) komitet naglo prekinuo rad, upravo onda kada je trebalo da fondovi Trockog dođu na red. Kada se
9
sutradan ispitivanje nastavilo, nikoga više nije interesovao Trocki i njegovih 10 000 dolara.”
Neko je, međutim, znao odakle je novac došao, iako zvanično vlada Sjedinjenih Država nije
želela da zna. Kongresmen Lui Mek Feden, predsedavajući Bankarskog komiteta, je izjavio: „Oni (privatni
bankarski monopoli) finansirali su masovna okupljanja nezadovoljnika i pobunjenika, koja je organizovao
Trocki u Njujorku. Oni su Trockom platili put od Njujorka do Rusije, da bi mogao da pomogne u razaranju
Ruskog carstva. Oni su podsticali i raspirivali Rusku revoluciju i stavili Trockom na raspolaganje veliki
10
iznos američkih dolara preko jedne filijale u Švedskoj.”
Kanadske vlasti su, pošto su otkrile da Trocki ima američki pasoš, pitale američku vladu zašto
dozvoljava Trockom da se vrati u Rusiju kada se, pored kanadskih, i američke trupe bore protiv Nemaca u
Prvom svetskom ratu, koji je tada bio u toku. Prema kanadskom rezonovanju, naime, ukoliko bi Rusija
sklopila mir s Nemačkom, za šta su se zalagali Lenjin i Trocki (jer i Rusija je bila u ratu s Nemačkom), to bi
oslobodilo nemačke trupe sa Istočnog fronta i one bi mogle da pobiju još više Amerikanaca i Kanađana.
Kanađanima je bilo jasno da je u najboljem interesu Amerike da Rusiju zadrži u ratu s Nemačkom, a ne da
pomaže Trockom u zbacivanju Cara.
Ovakvi pokušaji Kanađana su propali jer je Vilsonova administracija napravila pritisak na
kanadsku vladu da oslobodi Trockog i njegove sledbenike i da ih pusti da otplove za Rusiju.
Možda je jedan od razloga što je demokrata, predsednikVudrou Vilson (Woodrow Wilson)
dozvolio Trockom da napusti Novu Škotsku ležao u činjenici da je u društvu sa njim bio i Čarls Krejn
11
(Charles Crane) iz kompanije „Vestinghaus” i predsedavajući Finansijskog odbora Demokratske partije.
Lenjin je, takođe, krenuo u Rusiju, zajedno sa još trideset dvojicom prognanih revolucionara. Ovi
aktivisti su napustili Švajcarsku u oklopnom vozu koji su štitile nemačke trupe dok je prolazio teritorijom
ratom rastrzane Nemačke. To je zaista čudno, jer je Nemačka bila u ratu sa Rusijom a Lenjina i njegove
sledbenike nisu tretirali kao ratne zarobljenike. Njihov cilj bila je Švedska, gde je Lenjin primio nekih 22
miliona maraka koje su ga čekale u jednoj švedskoj banci.
Ima istoričara koji tvrde da su Lenjin i njegovi prijatelji imali tako visok tretman zato što je
nemačka vlada s njima postigla dogovor da prekinu rat kada boljševici dođu na vlast.
Staljin se vratio iz Sibira, i sada su svi ključni protagonisti bili na svojim mestima, i Revolucija je
mogla da se nastavi. Boljševici su smenili vladu Kerenskog 7. novembra 1917. godine. Ta Privremena vlada
je bila raspisala izbore za 25. novembar, i to su trebali da budu prvi slobodni izbori u istoriji Rusije. Narod
bi, prvi put, glasao i mogao bi da izabere i boljševizam ako bi mu to odgovaralo.
Medu boljševicima je došlo do neslaganja oko toga da li da dozvole da se izbori održe kao što je
predviđeno. Trocki je zauzeo stav da izbore treba dozvoliti, i njegovo mišljenje je prevladalo. Narod je dobio
priliku da izabere oblik vlasti koji želi.
Glasala su 42 miliona ljudi, i boljševici su dobili jedva 30% glasova. Narod je, dakle, komuniste
odbacio sa 70% glasova protiv.
Uprkos toj činjenici, stalno se tvrdi kako je, tobože, ruski narod ustao i zbacio Cara zato što je
želeo da monarhiju zameni komunističkom vlašću.

65