Page 106 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 106

dali  jednu  svoju  princezu  za  ženu,  pa  je  želeo  da  im  se
          osveti.  Zato  su  on  i  njegovi  drugari  odlučili  da  postupe
          starinski i pošalju pirate da opljačkaju  sve zlato i  srebro
          koje su Španci dovlačili brodovima iz Amerike.
             Novembra  te  godine  združena  englesko-holandska
          ekspedicija  od  sto  brodova  i  petnaest  hiljada  vojnika
          uplovila je u Kadiski zaliv u jugozapadnoj Španiji. Došli su
          da  pljačkaju  i  neće  trpeti  nikakav  otpor.  Istini  za  volju,
          obreli  su  se  u  Kadizu  samo  zato  što  su  bili  potpuno
          neorganizovani  i  toliko  su  zakasnili  da  su  propustili
          špansku  flotu  koja  se  vratila  iz  Amerike  natovarena
          blagom, ali nema veze, kucnuo je čas osvete.
             Na nesreću, čak i pre nego što su stigli do Kadiza postalo
          je očigledno da nisu poneli sa sobom dovoljno hrane i pića.
          Kad su se iskrcali, zapovednik ekspedicije ser Edvar Sesil
          odlučio je da njegova izgladnela vojska potraži hranu pre,
          znate bilo kakvih borbi. Prirodno, vojnici su uradili ono što
          svi Englezi  rade kad  su u  inostranstvu:  otišli su pravo u
          vinske podrume Kadiza i isponapijali se.
             Kad je shvatio da mu je čitava vojska mrtva pijana, Sesil
          je doneo razboritu odluku da potpuno odustane od plana,
          pa  je  naredio  svojim  ljudima  da  se  vrate  na  brodove  i
          postiđeno  otplove  kući.  Većina  ga  je  poslušala,  ali  oko
          hiljadu  vojnika  bilo  je  toliko  pijano  da  su  ostali  da  se
          muvaju po Kadizu sve dok se španske snage nisu pojavile i
          sve ih pogubile.
             Eto zašto Engleska nije uspela da osvoji Kadiz.
             Engleski  pohod  na  Kadiz  često  se  pojavljuje  na
          spiskovima  najvećih  vojnih  neuspeha  u  istoriji  –  ali,  da
          budemo sasvim iskreni, ako zanemarimo ona pogubljenja,
          čitava stvar zapravo zvuči sjajno. Dođete negde izgladneli,
          naločete se za medalju i izgubite usput nekoliko drugara: to
          je  klasično  letovanje.  Kad  bismo,  umesto  da  ratujemo,
          samo redovno slali velike grupe ljudi u druge zemlje da piju
          vino i besciljno lunjaju po gradovima, svet bi verovatno bio
   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111