Page 110 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 110
Guam se zvanično predao dva-tri dana kasnije i od tada
je američka teritorija.
Mi kao vrsta ne sledimo pouku da ne treba ponavljati
greške iz prošlosti. No, retko koji primer je očigledan kao
činjenica da je 1941. Hitler vrlo precizno kopirao
sudbonosnu grešku koju je Napoleon načinio sto dvadeset
devet godina ranije, onu koja je u oba slučaja potpuno
sjebala njihove do tada vrlo uspešne planove za osvajanje
čitave Evrope. Ta greška je, naravno, bila pokušaj invazije
na Rusiju.
Istorija pamti samo jednu uspešnu masovnu invaziju na
Rusiju – tačnije, na Kijevsku Rusiju, pošto Rusija tada nije
postojala. Izveli su je Mongoli, a oni su u tome bili prilično
posebni (kao što čemo videti u sledečim poglavljima).
Poljacima je to takođe uspelo na kratko (čak su držali i
Moskvu nekoliko godina), ali su ipak potisnuti nazad, dok
su Šveđani teško stradali u svom jedinom pokušaju – poraz
koji su pretrpeli suštinski je okončao švedsko carstvo.
Pouka koju sada ponavljamo glasi da ne treba vršiti
invaziju na Rusiju.
Od spomenute dvojice vođa, Napoleonovi razlozi za
sprovođenje tog plana bili su neznatno bolji od Hitlerovih.
Za početak, nije imao primer prethodnog Napoleonovog
neuspeha. Osim toga, imao je zbog čega da veruje u pobedu
s obzirom na nenadmašni niz uspeha koje je njegova vojska
ostvarila do tada. Štaviše, bio je donekle opravdano kivan
na cara Aleksandra Prvog za kog je podozrevao da
potkopava privrednu blokadu Velike Britanije, jedine
druge važne zemlje koja mu se u Evropi i dalje odupirala. U
redu, svađa zbog embarga nije baš najbolji razlog za
početak rata protiv jedne ogromne zemlje. Ako je Napoleon
u nečemu grešio, onda je reč o tome da je njegov metod
sprovođenja volje počinjao i završavao se ratom.
Diplomatija i pregovori nisu mu bili jača strana.
Pošto je u suštini unapred doneo odluku da nekoga