Page 107 - Tom Filips - Ljudski rod

mnogo bolji i srećniji. Mada mi, sada kad sam to napisao,
pada na pamet da je to suština Evropske unije.
Zapanjićete se kad saznate da je alkohol igrao vodeću
ulogu u brojnim najglupljim trenucima na bojištima – na
primer u slučaju Ne baš prave bitke kod Karansebeša iz
1788. Ovaj događaj je upečatljiv po tome što je austrijska
vojska uspela da pretrpi teške gubitke u bici uprkos
činjenici da se njen protivnik nije ni pojavio na bojnom
polju. Štaviše, neprijatelj (tada su ratovali protiv
Osmanskog carstva) nije ni znao da se bitka odigrala dok
nije naišao malo kasnije i video posledice.
Šta se tačno dogodilo pomalo je, ovaj, nejasno. No,
pouzdano se zna da se austrijska vojska povlačila tokom
noći kroz grad Karansebeš (u današnjoj Rumuniji) i budno
motrila na Turke koji su je progonili. Od tog trenutka
svedočanstva o događajima se razilaze. Po jednom iskazu
jedinica lokalnih trupa iz rumunske oblasti Vlaške počela je
da širi glasine da su Turci stigli kako bi izazvala metež i
opljačkala kola s prtljagom. Drugi zapis kaže da je grupa
konjičkih oficira naišla na vlaškog seljaka s kolima punim
rakije i odlučila da je posle dugog i napornog jahanja
zaslužila malo predaha. Posle nekog vremena došli su neki
pešadinci i značajno upitali konjicu namerava li da podeli
rakiju sa sabraćom iz pešadije pa se sve malo... uskomešalo.
Kako god bilo (u svakoj verziji priče pojavljuje se večiti
motiv jedne vojne jedinice koja krivi drugu vojnu jedinicu),
većina izvora je saglasna da je gužva došla do vrhunca kad
je neko ispalio kuršum u vazduh, a neko drugi povikao:
„Turci, Turci!“ Konjanici su (verovatno pijani), poverovali
u ovu viku, pa su, prirodno, uzjahali konje i krenuli naokolo
takođe vičući: „Turci, Turci!" Na to su se svi đavolski
uspaničili i krenuli da beže od izmišljene turske vojske. U
mraku, metežu i verovatnom pijanstvu, sve vojne jedinice
su pomislile da su one druge, njihove vojne jedinice onaj
strašni neprijatelj, pa su zapucali jedni na druge.