Page 108 - Tom Filips - Ljudski rod

Dok su svi shvatili da ih Turci uopšte ne napadaju, veliki
broj austrijskih vojnika je pobegao, kola i topovi su
isprevrtani, a skoro sve zalihe su izgubljene ili uništene.
Kad se turska vojska sutradan zaista pojavila, zatekla je
priličan broj mrtvih Austrijanaca i razbacane ostatke
austrijskog logora.
Procene broja poginulih međusobno se dramatično
razlikuju. Jedan izvor jednostavno kaže da je bilo „mnogo"
mrtvih i ranjenih, drugi tvrdi da je ranjenika bilo hiljadu
dvesta, dok je austrijski car Jozef Drugi u jednom pismu
razočarano izneo da su izgubili „ne samo lonce i šatore,
nego i tri topa". Najpoznatije svedočanstvo o ovoj bici tvrdi
da je mrtvih bilo čak deset hiljada, ali taj broj je autor
sigurno izmislio kako bi priča zvučala bolje. Ukratko: nešto
se dogodilo, neki ljudi su možda izginuli a možda nisu, ali
svi se slažu da je događaj bio krajnje glup.
Mislim da se to naziva „ratna magla“.
Drugi dobar primer delotvornog nanošenja poraza
sopstvenoj strani jeste opsada Pitersburga u Američkom
građanskom ratu, kada su vojnici Unije na naročito
domišljat način pretvorili taktičku pobedu u ponižavajući
poraz. Saterali su snage Konfederacije u tvrđavu i mesec
dana se pripremali da završnim udarcem dramatično
provale zidove tako što su kopali sto pedeset metara dug
tunel za miniranje tačno ispod tvrđave i punili ga brdima
eksploziva.
Kad su razneli zid u zoru 30. jula 1864, razmere
eksplozije iznenadile su sve. Poginulo je stotinak vojnika
Konfederacije, a u bedemu se razjapio ogroman krater dug
pedeset i širok deset metara. Posle desetak minuta
omamljenosti od šoka, vojnici Unije su napali – mada, na
nesreću, to nisu bili vojnici koji su danima uvežbavali
taktiku osvajanja tvrđave kad se zid provali. Razlog je bio
taj što su vojnici uvežbani za napad bili crnci, a njihov
zapovednik u poslednjem trenutku naredio je podređenima