Page 112 - Tom Filips - Ljudski rod

katastrofalne. Hitler nije uočio da, iako je njegova taktika
možda drugačija, njegov osnovni plan (munjevit i odlučan
napad, lake pobede u velikim bitkama što će sve dovesti do
brzog sloma neprijatelja), ostaje isti. Kao i mane tog plana
(uslov da se protivnik ponaša prema scenariju, nedostatak
rezervnog plana za slučaj da protivnik postupa drugačije,
potpuno zanemarivanje strahota ruske zime).
Mnogi ljudi u nemačkoj Vrhovnoj komandi mogli su da
ukažu Hitleru na ove greške, ali čim nanjuši trag neslaganja
ili sumnje, on im je svoje planove ili prećutkivao ili je o
njima lagao. Njegovo donošenje odluka zasnivalo se u
jednakim razmerama na preteranoj samouverenosti,
pustim željama i zarivanju glave u pesak.
Mane njegove strategije bile su iste kao i Napoleonove,
a i ishod je otprilike bio isti, samo daleko smrtonosniji.
Nemci su osvojili velike teritorije i pobedili u nekim
bitkama, ali Sovjetski Savez se nije srušio kako je scenario
nalagao. Sovjetska vojska primenjivala je politiku spaljene
zemlje i držala Nemce zaglibljene do zime, kada se
ispostavilo da Nemci nemaju odgovarajuću odeću,
dovoljno zaliha, pa čak ni antifriz za tenkove. Hitlerovo
naređenje da ostanu i bore se po ciči zimi umesto da se
povuku nije mu donelo više uspeha – samo mu je ubilo više
vojnika. Po drugi put vojska koja je pokorila najveći deo
evropskog kontinenta katastrofalno je oslabljena
nepotrebnom invazijom na Rusiju, i ratna sreća se
preokrenula.
Kao bonus, otprilike u isto vreme nemački saveznik
Japan bio je zauzet sopstvenim rđavo promišljenim
napadom na Perl Harbur i tako je bespotrebno uvukao u rat
supersilu koja je pokušavala da ostane izvan rata. Bez ove
dve nezamislivo rđave odluke, sile Osovine možda bi
pobedile. To je dokaz da ponekad ljudsko rđavo donošenje
odluka može da izađe na dobro na duge staze (pod uslovom
da niste Hitlerov obožavalac).