Page 113 - Tom Filips - Ljudski rod

Sada kad su se Amerikanci i Japanci borili na Pacifiku,
postojali su izgledi da ratna magla može da znači i
doslovnu, a ne samo metaforičku maglu. Tako je bilo u
slučaju Kiske, golog, ali strategijski važnog ostrva u
severnom Pacifiku smeštenog otprilike na pola puta
između Japana i Aljaske (čiji je bilo udaljeni deo). Kiska je
bila jedno od dva ostrva koja su Japanci zauzeli 1942, što je
silno potreslo Amerikance jer je to bio prvi put otkako su
ratovali protiv Britanaca 1812. da je njihova teritorija
okupirana. Iako je ta teritorija bila sićušna i daleka.
U leto 1942. trideset četiri hiljade američkih i kanadskih
vojnika pripremilo se za pokušaj preotimanja Kiske.
Vojnici su još bili izmučeni i oprezni posle osvajanja
obližnjeg ostrva Atu, surove i krvave bitke u kojoj su se
japanske snage borile do smrti. Zapovednik ove operacije
bio je uveren da će borbe za Kisku biti jednako divljačne.
Kad su se iskrcali, petnaestog avgusta, saveznici su zatekli
ostrvo obavijeno gustom ledenom maglom. U paklenim
uslovima oštre hladnoće, vetra, kiše i rđave vidljivosti,
slepo su napredovali korak po korak po kamenitom tlu,
pokušavajući da izbegnu mine, a maglu oko njih
neprestano je osvetljavala mitraljeska vatra nevidljivog
neprijatelja. Dvadeset četiri sata su izbegavali snajpersku
paljbu i mučno puzili uz liticu prema središtu ostrva
praćeni prigušenim eksplozijama artiljerijskih granata,
štektanjem mitraljeza i nejasnom vikom naređenja ili
glasina da su Japanci u blizini.
Tek sutradan, kad su prebrojavali gubitke – dvadeset
osam mrtvih i pedeset ranjenih – shvatili su istinu: na
ostrvu nema nikoga drugog.
Japanci su zapravo napustili ostrvo gotovo tri sedmice
ranije. Američki i kanadski vojnici pucali su jedni na druge.
Ovo bi se verovatno upamtilo kao žalosna, ali
razumljiva greška, da nije bilo jedne sitnice. Ekipa za
vazdušno osmatranje saopštila je zapovedniku operacije