Page 127 - Tom Filips - Ljudski rod

što bi mnogo više ljudi govorilo portugalski. Portugalci su
bili najbolji navigatori i mornari Evrope u to vreme
(Kolumbovu ekspediciju finansirali su Španci samo zato
što su je Portugalci odbili jer su savršeno dobro znali da je
zabrljao u proračunima) i sledećih godina iskrcaće se na
različite delove Amerike. Pedro Alvares Kabral stigao je u
Brazil 1500. godine. Braća Korte-Real sledeće godine stigla
su ili u Labrador ili u Njufaundlend, gde su, kao predznak
onoga što dolazi, braća smesta otela pedeset sedam
domorodaca i prodala ih u roblje.
Zapravo, neku razliku u istoriju odnosa između Starog i
Novog sveta unelo bi samo to da se neko, doslovno, bilo ko,
uzdržao od svog prirodnog poriva da pobije ili otme prve
ljude na koje naiđe. Čitavih pet vekova pre Kolumba Vikinzi
su zapravo kao prvi Evropljani stvorili naselja u Americi, a
Lajf Erikson putovao je iz vikinške kolonije na Grenlandu i
naišao na ono što su nazvali Vinland („Vinska zemlja“, što
je verovatno današnji Njufaundlend). U poređenju s golim
i krajnje sumornim Grenlandom, šume i vode Vinlanda
verovatno su Vikinzima delovali očaravajuće, pa je njihova
trgovačka kolonija postojala tu nekoliko godina. Nažalost,
njihovu trgovinu sa starosedeocima Vinlanda (verovatno
narodom Tula, odnosno Skrelinzima, kako su ih Vikinzi
zvali), ugrozilo je ono što se dogodilo kada su se prvi put
sreli.
Bio je to prvi susret Evropljana i Amerikanaca u pisanoj
istoriji, a protekao je otprilike ovako: Vikinzi su našli grupu
od deset domorodaca kako spavaju pod svojim prevrnutim
čamcima, pa su ih pobili.
Za ime sveta, ljudi!
Nije čudo što posle toga starosedeoci nisu baš žudeli da
trguju s Vikinzima, a okršaji između te dve grupe bili su
uobičajena stvar – uključujući i bitku u kojoj je strašne
Vikinge naoružane mačevima gotovo porazila „motka s
velikom kvrgom na vrhu“ (verovatno naduvanom