Page 126 - Tom Filips - Ljudski rod

devetog veka Ahmeda ibn Muhameda Ibn Katira al
Farganija. To nije bila baš najbolja osnova, pošto su
postojale tačnije procene još otkako je grčki matematičar
Eratosten iz Kirene prilično precizno obavio izračunavanja
hiljadu sedamsto godina ranije. No, čak ni to nije bila
najveća Kolumbova greška.
Njegova najveća greška bila je pretpostavka da, kad Al
Fargani kaže „milja", misli na rimsku milju dugu hiljadu
koraka, odnosno oko kilometar i po. Al Fargani nije na to
mislio. Mislio je na arapsku milju, dugu gotovo dva
kilometra. Prema tome, kad Al Fargani kaže da je nešto
udaljeno toliko i toliko milja, zapravo je mislio na mnogo
veću udaljenost nego što je Kolumbo shvatao.
Ljubitelji filma This Is Spinal Tap znaće tačno šta je
Kolumbo uradio. Pomešao je jednu jedinicu mere s
potpuno različitom jedinicom mere i došao do besmisleno
malog modela. Kolumbo je mislio da je svet za četvrtinu
manji nego što zaista jeste. Uz svoju odluku da premesti
Japan za nekoliko hiljada kilometara, smatrao je da treba
da ponese zalihe za daleko kraće putovanje od onog koje ga
je očekivalo. Mnogi njegovi savremenici govorili su mu da
je pogrešno izračunao veličinu sveta, ali on je ostao ubeđen
u tačnost svojih proračuna. Prema tome, sve u svemu imao
je dosta sreće što je naleteo na Karibe. (Niko nije ozbiljno
mislio da na mestu na kom Azija nije postoji čitav jedan
dodatni kontinent.)
Verovatno vredi napomenuti i da ova pogrešna
pretpostavka o tome koju je milju Al Fargani koristio govori
o Kolumbovom prilično evrocentričnom načinu
razmišljanja! No, da budemo pošteni: to ni iz daleka nije
najgore što je Kristifor Kolumbo uradio zato što je
razmišljao evrocentristički.
Primamljivo je zapitati se kakva bi istorija sveta bila da
je Kolumbo bio bolji matematičar i da nikad nije krenuo na
ovo putovanje. Odgovor glasi: ne mnogo drugačija, osim