Page 193 - Tom Filips - Ljudski rod

da je đavolski otrovna? Zapanjićete se kad čujete da je
razlog bio novac.
Etanol nije valjao zato što se proizvodi suviše lako i
jeftino. Što je još važnije, nije se mogao zaštititi patentom.
Kompaniju Čarlsa Keteringa, „Delko“, 1918. godine kupio
je automobilski div „Dženeral motors“ i njegov istraživački
tim bio je pod pritiskom da stvori nešto što će donositi
novac, umesto da zaneseno petlja. Etanol, supstanca toliko
jednostavna da su ljudi mogli da je prave kod kuće koja se
nikako nije mogla preuzeti u vlasništvo, bio je beskoristan
za tu svrhu. Zato su se odlučili za olovo.
Za slučaj da ste pomislili da je siroti Tomas Midžli bio
samo bezazleni pronalazač čiji su rad zloupotrebili zli
bogataši – nije. Upravo on se usrdno zalagao za olovo. Čak
je izračunao da se mogu naplaćivati dodatna tri centa po
galonu benzina s olovom i predvideo da će njegov proizvod
uz agresivnu reklamnu kampanju zauzeti oko petine
ukupnog tržišta. U ovome je, kao i u mnogo čemu, pogrešio
jer je daleko potcenio posledice svog rada: za samo deset
godina tetraetilolovni benzin – pod nazivom „Etil" u kom
se lukavo ne spominje olovo – osvojio je četiri petine
tržišta.
Midžli i „Dženeral motors“ su sve vreme tvrdili da je ovo
gorivo bezbedno, uprkos mnoštvu, kako bi se to reklo,
„znakova upozorenja". Ogromnih bleštavih neonskih
znakova upozorenja. Na primer, činjenica da je februara
1923, kad je „Etil" krenuo u prodaju, sam Midžli morao da
uzme mesec dana bolovanja zbog posledica udisanja
olovnih isparenja. Ili činjenica da su radnici fabrika u
kojima se to gorivo proizvodilo umirali kao muve. Pet
radnika fabrike „Bejvej" u Nju Džerziju umrlo je od
trovanja olovom, a u bolnici je završilo trideset pet – mnoge
su neurološke posledice udisanja isparenja olova oterale u
ludilo. „Pacijent postaje nasilno manijakalan, viče, skače iz
kreveta, razbija nameštaj i ponaša se kao u napadu