Page 192 - Tom Filips - Ljudski rod

krvni pritisak, probleme s bubrezima, defekte fetusa i
oštećenja mozga. Naročito je pogubno po decu.
Priča o Midžliju često se iznosi kao primer „neželjenih
posledica“, što... Ne, zapravo ne. Tačno, Midžlijev cilj
svakako nije bio da potruje čitava pokolenja ljudi širom
sveta, ali, jednako tome, niko uključen u proizvodnju i
popularizaciju benzina s olovom nema pravo da se pravda
užasnim i nepredvidljivim iznenađenjem.
Otrovna priroda olova nije novo otkriće – za nju se zna
doslovno več hiljadama godina. Pre nego što je prva
benzinska pumpa počela da prodaje to novo gorivo
početkom 1923, medicinski stručnjaci upozoravali su da je
to užasna, užasna ideja. Vilijem Klark iz Službe za javno
zdravlje Sjedinjenih Država upozorio je u pismu da
upotreba tetraetil-olova predstavlja „ozbiljnu opasnost po
javno zdravlje" i predvideo je, potpuno tačno, da će se na
„velikim saobraćajnicama prašina olovo-oksida verovatno
zadržavati nisko iznad tla.“
U drugom vrlo uznemirujućem upozorenju iz 1924.
jedan vodeći toksikolog jednako tačno je predvideo da će
„zatrovanost olovom nastati tako neprimetno da će benzin
s olovom biti u gotovo sveopštoj upotrebi... pre nego što
javnost i vlasti shvate šta se dešava.“
A najgore od svega jeste to što olovo nije bilo jedina
raspoloživa mogućnost. Midžlijeva ekipa pronašla je brojne
druge delotvorne aditive, a jedan je bio upečatljivo
jednostavan: etanol. Sam po sebi upotrebljivo gorivo, ovaj
obični alkohol nije dobar samo za dezinfekciju telesnih
rana i privremeno zaceljenje emotivnih rana, nego je
odličan aditiv za benzin – a ima i tu prednost da ga je
neverovatno jeftino i lako proizvoditi u ogromnim
količinama.
Zapravo je Midžlijev tim godinama isticao etanol kao
savršeno rešenje problema lupanja motora. Zašto su onda
odustali od etanola u korist supstance za koju su svi znali