Page 205 - Tom Filips - Ljudski rod

Meri Vord je bila višestruki pionir. Rodila se u
plemićkoj porodici irskog okruga Ofali 1827, i to ne u bilo
kakvoj plemićkoj porodici: od malih nogu bila je okružena
naučnicima – i članovima porodice i gostima. Imala je
sreće ne samo zato što su gajili njeno zanimanje za nauku,
nego su mogli i da ga finansiraju. Još kao devojčici, videvši
da je zanima svet prirode, roditelji su joj kupili mikroskop
– najbolji u zemlji u to doba. Bio je to nadahnut poklon,
pošto se ispostavilo da Meri ima redak dar za crtanje
primeraka koje je posmatrala kroz mikroskop. (Kao
šiparica nacrtala je i skice izgradnje Levijatana iz
Parsonstauna, ogromnog reflektorskog teleskopa koji je
napravio njen rođak, nekadašnji predsednik Kraljevskog
učenog društva Vilijem Parsons; taj teleskop bio je najveći
na svetu sve do 1917.)
Dok je sazrevala, Meri se dopisivala s brojnim
naučnicima, a zahvaljujući crtačkom daru ilustrovala je
mnoge njihove knjige. Onda je 1857, razočarana postojećim
knjigama o mikroskopiji, odlučila da objavi knjigu
sopstvenih crteža. Strepeći (ne bez razloga) da ni jedan
izdavač neće hteti ni da pipne knjigu jedne žene, sama je
objavila dvesta pedeset primeraka. Svi primerci su prodati,
a knjiga je privukla pažnju izdavača koji je verovao da bi
zbog lepote crteža i dobrog teksta bilo pametno zanemariti
njen pol. Objavljena kao Čudesni svet pod mikroskopom,
knjiga je postala malo izdavačko čudo – tokom sledećih
deset godina doštampavana je osam puta i postala jedna od
prvih u kategoriji koju bismo danas nazvali „popularnom
naukom“.
To nije bio kraj njene karijere u popularnoj nauci –
napisala je još dve knjige, uključujući i jednu o teleskopima
uz onu o mikroskopiji, koje su bile izložene 1862. na izložbi
u Kristalnoj palati, ilustrovala je brojne druge knjige
uglednih naučnika i objavila je članke u nekoliko časopisa,
uključujući i dobro primljenu studiju o trščanoj žabi i bila