Page 210 - Tom Filips - Ljudski rod

vratio se kući iz Minhena sa sporazumom koji je upravo
potpisao s Adolfom Hitlerom i prorekao: „Verujem u mir u
našem dobu«, a zatim je dodao: „Idite kući i dobro se
naspavajte.« Godinu dana kasnije svet je krenuo u rat.
Godine 1945. Robert Openhajmer, predvodnik
postupka izrade atomske bombe u Los Alamosu, napisao
je: „Ako ovo oružje ne ubedi ljude u potrebu za okončanjem
rata, onda u tome neće uspeti ništa što izađe iz ove
laboratorije.« Potpuno suprotno od Openhajmerovih nada
– kao i nada Nobela, Gatlinga, Maksima i Rajta – i dalje
imamo ratove, mada još nismo imali nuklearni rat (do
vremena pisanja ove knjige), pa je Openhajmer možda ipak
dobio ovaj meč na poene.
Godine 1966. Ugledni dizajner Ričard Bakminster Fuler
predvideo je da će do 2000. godine „usred opšteg izobilja
politika jednostavno izbledeti i nestati".
Godine 1971. sovjetski kosmonauti Georgij
Dobrovoljski, Viktor Pacajev i Vladislav Volkov bili su prvi
ljudi koji su umrli u kosmosu kada je u njihovom modulu
„Sojuz 11“ došlo do dekompresije po povratku sa svemirske
stanice.
Godine 1977. Ken Olson, predsednik „Korporacije za
digitalnu opremu", predvideo je da će kompjuterska
industrija uvek biti sporedna rekavši: „Nema razloga da
pojedinci imaju kompjutere kod kuće." Sledeće godine Gari
Tjuerk, direktor marketinga iste korporacije, poslao je
netraženo elektronsko pismo nudeći proizvode svoje
kompanije na adrese oko četiristo korisnika Arpaneta,
jedne od prvih internetskih mreža. To je bila prva svetska
neželjena elektronska pošta. (A prema njegovim rečima,
potez je bio uspešan: kompanija je zahvaljujući toj
kampanji prodala opremu vrednu milione dolara.)
Godine 1979. Robert Vilijems, radnik „Fordove" fabrike
u Mičigenu, postao je prvi čovek u istoriji kog je ubio robot.