Page 207 - Tom Filips - Ljudski rod

i umrla gotovo na mestu.
Meri Vord je bila prva osoba u istoriji koja je izgubila
život u automobilskoj nesreći.
Bila je višestruki pionir u mnogim oblastima, ali niko ne
može uvek da bira u čemu će biti prvi. Danas u svetu oko
1,3 miliona ljudi gine u automobilskim nesrećama svake
godine. Budućnost nam dolazi neprijatno brže nego što
očekujemo, i stalno se mučimo da je predvidimo.
Na primer, 1825. godine Tromesečna revija predvidela
je da vozovi nemaju budućnost. „Ima li nečeg očigledno
besmislenijeg od očekivanja da će lokomotive putovati
dvostruko brže od diližansi?", pisalo je u ovom časopisu.
Nekoliko godina kasnije, 1830, Vilijem Haskison,
britanski poslanik i bivši pomoćnik ministra, prisustvovao
je otvaranju železničke pruge od Liverpula do Mančestera.
Putovao je vozom s vojvodom od Velingtona i mnogim
drugim dostojanstvenicima. Na pola puta voz je stao da
lokomotiva uzme vodu i putnicima je rečeno da ne izlaze iz
vagona, ali svi su ipak izašli. Haskison je odlučio da priđe
vojvodi od Velingtona i rukuje se s njim zato što su se ranije
posvađali, pa je zbog toga stajao na suprotnom koloseku
kad je slavna „Raketa" Džordža Stivensona projurila u
drugom smeru. Putnicima je rečeno da se sklone s puta
vozu koji dolazi, ali Haskison nije bio upućen u te
novotarije, pa se uspaničio i nije mogao da odluči kuda da
se skloni. Na kraju je, umesto da jednostavno ostane s
ostalim putnicima na drugom kraju, odlučio da se popne u
vagon Velingtonovog voza, ali vrata za koja se uhvatio su se
otvorila i donela ga pravo na putanju „Rakete." Tako je
Vilijem Haskison postao jedna od prvih žrtava železničke
nesreće u istoriji.
Godine 1871. Alfred Nobel rekao je o svom izumu,
dinamitu: „Možda će moje fabrike okončati ratove pre nego
vaši kongresi: onog dana kada dve vojske budu mogle da
unište jedna drugu za tren oka, sve civilizovane zemlje