Page 209 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 209

razmisle o ishodu rata pre nego što se late osvajanja".
             Lord  Kelvin  je  1902,  godine  u  intervjuu  izjavio  da  je
          prekookeanski let  nemoguć i da „nikakav  balon ni  avion
          neće imati praktičnog uspeha". Osamnaest meseci kasnije
          braća Rajt obavila su prvi uspešan let. Kako se Orvil Rajt
          prisećao u pismu iz 1917: „Kad smo moj brat i ja sagradili
          prvu  leteću  mašinu  koja  nosi  čoveka  i  u  njoj  poleteli,
          smatrali smo da predstavljamo svetu izum koji će praktično
          onemogućiti  buduće ratove. Da nismo jedini tako mislili
          dokaz je činjenica da nam je Francusko udruženje za mir
          dodelilo medalju za naš izum."
             Godine 1908. poručnik Tomas Selfridž bio je putnik u
          demonstracionom letu, a avionom je upravljao Orvil Rajt.
          Tokom petog kruga nadletanja tvrđave Majer u Virdžiniji,
          propeler se slomio, avion se srušio i poručnik Selfridž je
          poginuo (Rajt je preživeo). Tako je Tomas Selfridž postao
          prva žrtva avionske nesreće u istoriji.
             Godine  1912.  Guljelmo  Markoni,  pronalazač  radija,
          predvideo je da će „dolazak bežičnog doba onemogućiti rat
          tako  što  će  ga  obesmislili«.  Dve  godine  kasnije  svet  je
          krenuo u rat.
             Šesnaestog  oktobra  1929.  istaknuti  ekonomista  s
          univerziteta  Jejl,  Irvin  Fišer,  predvideo  je  da  su  „cene
          deonica dostigle po svemu sudeći stalni visoki nivo«. Osam
          dana  kasnije  svetske  berze  su  se  srušile  jer  je  mehur
          špekulacija naduvavan lakim zaduživanjem najzad pukao.
          Svetska ekonomska kriza trajala je godinama, a zbog njenih
          posledica  glasači  u  mnogim  demokratskim  zemljama
          masovno  su  se  okretali  populističkim  autoritarnim
          političarima.
             Godine 1932. Albert Ajnštajn je predvideo da „nema ni
          najmanjih naznaka da će nuklearna energija ikada moći da
          se proizvede.«
             Godine  1938.  britanski  premijer  Nevil  Čemberlen
   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214