Page 206 - Tom Filips - Ljudski rod

je jedna od svega tri žene koje je Kraljevsko astronomsko
društvo stavilo na svoju listu za dopisivanje – jedna od dve
preostale bila je kraljica Viktorija. Uz to, nikada nije dobila
diplomu pošto ženama to nije bilo dozvoljeno.
No... sve ovo je samo uvod, jer, iako je Meri Vord bila
darovita žena i vodila vrlo zanimljiv život, danas je ne
pamtimo zbog toga. Možda bi trebalo, ali nije tako, zbog
onoga što se dogodilo u Parsonstaunu 31. avgusta 1869.
Tog dana, sa četrdeset dve godine života, Meri se s mužem,
kapetanom Henrijem Vordom, vozila u parnom
automobilu. To vozilo bilo je kućne izrade – Meri je oduvek
bila okružena naučnicima, pa to ne čudi – a napravili su ga
sinovi njenog rođaka Vilijema Parsonsa.
Vožnja u takvom vozilu bila je nešto potpuno novo za to
doba; rani predznak vremena koje dolazi. Parni automobil
izmišljen je jedan vek ranije u Francuskoj, ali proći će još
mnogo godina pre nastanka bilo čega što bismo danas
prepoznali kao automobil. Ta stara vozila, glomazna i
ružna, za koja se podozrevalo da oštećuju puteve, izazivala
su toliku senzaciju da je Velika Britanija 1865. donela zakon
o njihovoj upotrebi, ali još su bila retke, eksperimentalne
novotarije. Od milijardi ljudi koji su ikada živeli na ovoj
planeti, Meri Vord bila je među šačicom onih koji su se
vozili automobilom.
Zapisi nam kažu da je to vozilo tandrkalo glavnom
ulicom Parsonstauna brzinom od šest kilometara na sat i
oštro skrenulo na uglu Kamberlendske ulice, kod crkve.
Možda se jednostavno radilo o lošoj sreći. Možda je put bio
neravan, projektovan samo za konje i kočije. Možda nisu
razmišljali o „sečenju krivine« jer se zaprežnim kolima
upravlja potpuno drugačije i rizici nisu isti. Možda je Meri
jednostavno bila uzbuđena doživljajem i onim što donosi
budućnost, pa se suviše nagnula da vidi put ispod sebe.
Kako god bilo, kad su kola skrenula jedna strana se
nagnula i Meri je ispala iz kola pod točkove. Slomila je vrat