Page 208 - Tom Filips - Ljudski rod

svakako će se trgnuti od užasa i raspustiti svoje oružane
snage."
Godine 1873. berze širom sveta su se srušile kad je
mehur špekulacija najzad pukao. Svetska ekonomska kriza
trajala je godinama.
Nekoliko godina posle Nobela, 1877, Ričard Gatling,
pronalazač višecevnog mitraljeza, napisao je prijatelju kako
se nada da će njegov izum najaviti novu, humanu eru
ratovanja. Napisao je da se latio rada na svom pronalasku
pošto je „gotovo svakodnevno gledao odlazak jedinica na
front i povratak ranjenih, bolesnih i mrtvih... Palo mi je na
pamet da bi izum sprave, oružja koje brzometnom paljbom
omogućava jednom čoveku da obavi borbeni zadatak
stotine ljudi, u velikoj meri smanjio potrebu za velikim
vojskama, pa bi se samim tim izloženost paljbi i bolestima
znatno smanjila.“
Te iste godine Karl Orton, predsednik kompanije
„Vestern junion“, odbio je ponudu Aleksandra Grejama
Bela da kupi patentna prava na telefon rekavši: „Šta će ovoj
kompaniji električna igračka?"
Godine 1888. jednoj metodističkoj misionarskoj grupi
iz Čikaga zatrebao je novac, pa su smislili, kako je to tada
opisano, „šetajuću kutiju za priloge". Poslali su hiljadu
petsto pisama s molbom da im primalac pošalje deset centi
i prosledi pismo s istom molbom na adresu svoja tri
prijatelja. Dobili su oko šest hiljada dolara, mada su se
mnogi ljudi razljutili kad su dobili pismo više puta. Tako je
nastao takozvani lanac sreće.
Istaknuti britanski naučnik lord Kelvin predvideo je
1897. da „radio nema budućnosti". Te iste godine Njujork
tajms hvalio je potpuno automatizovani mitraljez, izum
Hajrama Maksima, rečima da je toliko strašan da će
sprečiti buduće ratove. Maksimov mitraljez nazvan je
„strahotom koja donosi i čuva mir" jer „zahvaljujući svom
razornom dejstvu primorava države i vladare da bolje