Page 84 - Tom Filips - Ljudski rod

strašni Kavez. Deset bednih poslednjih dana svog života
proveo je na istom mestu gde i veći deo svog detinjstva i
mladosti, a onda su zaverenici odlučili da skrate postupak i
ubili su ga.
Istorija ovog perioda Osmanskog carstva toliko liči na
grozničavi krvavi ženomrzački san – u poređenju s kojim
Igra prestola deluje kao dokumentarna emisija o seoskoj
idili – da je ponekad teško poverovati zapisima. Naravno,
teško je dokučiti šta je istina, a šta je propaganda u cilju
opravdanja političkih nemira i ubistava.
Priča o tom vremenu nije samo priča o ludim
muškarcima i šačici moćnih žena koje su pokušavale da
održe stabilnost; u velikom delu sveta to je bilo doba novih
tehnologija i dramatičnih ekonomskih promena, novih
savezništava, prekrajanja granica i ratova na sve strane.
Osmansko carstvo u tome nije bilo izuzetak. Do druge
polovine sedamnaestog veka, kad su najzad ostavili za
sobom ovaj period nestabilnosti, Osmanlije su se oprostile
od tradicije bratoubistava i građanskih ratova, uveli su
novčanu privredu i delotvorno su izmenili sistem državne
uprave od feudalne apsolutističke monarhije u savremenu
birokratiju. Ne samo da ovaj period nije označavao početak
propadanja Osmanskog carstva, nego su se iz njega izvukli
prilično dobro!
No, to svakako nije nikakva uteha za one silne pobijene
ljude.