Page 80 - Tom Filips - Ljudski rod

Nije jasno zbog čega je iko pomislio da će još četiri
godine zatočeništva nekako poboljšati Mustafino duševno
zdravlje, ali ako je neko to i pomislio, brzo se razočarao jer
se Mustafa smesta vratio svojim glupostima. Za početak,
kad su došli da ga izvedu iz Kaveza i rekli mu da je ponovo
postao sultan, zabarikadirao se u svojim odajama i odbijao
je da izađe objašnjavajući (ne nerazborito): „Ne želim da
budem sultan.« Kad su uspeli da ga izvuku čekrkom kroz
rupu u krovu, provodio je silno vreme jurcajući po palati i
očajnički tražeći Osmana Drugog jer je verovao da je on još
živ i da se možda krije u ormaru. Kad bi ga pronašao,
razmišljao je, onda bi Osman ponovo mogao da zavlada, a
on, Mustafa, to ne bi morao da radi.
To je trajalo sledećih sedamnaest meseci (za to vreme je
Mustafa makar našao vremena da postavi goniča magaraca
kog je upoznao na čelo velike džamije) sve dok svi nisu
zaključili da je dosta. Čak je i Mustafina majka pristala da
ga zbace po drugi put, pod uslovom da mu nekako poštede
život. Neverovatno, ali svi su se saglasili i Mustafa je otišao
u Kavez da tamo provede ostatak života; nekako je uspeo
da bude sultan dva puta, a da ga ne ubiju nijednom.
Novi sultan, Murat Četvrti, s tačke gledišta dvorskih
moćnika imao je dve velike prednosti: a) nije bio očigledno
lud i b) bio je jedanaestogodišnje dete. Njegova majka
Košem, veoma vešta u igrama moći, dobila je iz ovog
dogovora nekoliko godina vladavine u ime svog maloletnog
sina. To je bilo pre nego što je Murat dovoljno sazreo da
pokaže da je, iako nije baš duševno poremećen, suštinski
veliki skot.
Nasledivši pomalo klimavo carstvo, Murat je odlučio da
nametne svoj autoritet. Čvrsto. Zaključio je da njegov
polubrat Osman nije otišao dovoljno daleko donoseći
zabrane samo za vojsku, pa je svima u Osmanskom carstvu
zabranio duvan, alkohol, a posebno kafu.
Na spisku poteza smišljenih da razbesne svakog živog,