Page 89 - Tom Filips - Ljudski rod

Zbog toga demokratija često iziskuje iscrpljujući rad samo
da bi nastavila da postoji.
Na primer, Rim je eksperimentisao s raznim
domišljatim tehnikama koje su onemogućavale da
demokratija sklizne u autokratiju. Jedna takva tehnika bila
je deljenje položaja konzula – najmoćnijeg izabranog
zvaničnika, istovremeno i vojnog i građanskog vođe – na
dve osobe. Konzuli su se birali na godinu dana, svakog
meseca predavali su jedan drugom najvažnija ovlašćenja, a
svaki je zapovedao dvema od ukupno četiri legije rimske
vojske. Tako su na prilično pametan način sprečavali da sva
vlast padne u ruke jednog čoveka.
Nažalost, to nije bilo dobro kad su sve četiri legije
učestvovale u istoj bici – kao što se dogodilo 216. godine
pre nove ere u Bici kod Kane, kada se Rim suočio sa
združenim silom kartaginske vojske pod zapovedništvom
Hanibala, istaknutog ljubitelja slonova. U toj bici
zapovedništvo su svakodnevno jedan drugom predavali
dvojica konzula, Lucije Emilije Paul i Gaj Terencije Varon.
Nevolje je pojačavala činjenica da se njih dvojica nisu
slagala po pitanju taktike. Jednog dana zapovedao je
oprezni Paul, sledećeg dana lakomisleniji Varon, i tako
dalje. Hanibal, koji je želeo da uvuče Rimljane u bitku,
naprosto je sačekao jedan dan da Varon preuzme komandu
i tako je dobio ono što je želeo. Rimska vojska bila je
doslovno zbrisana.
Rimljani su zapravo imali način da spreče ovakve
pojave – imenovali bi „diktatora" jednog čoveka koji je u
trenucima krize dobijao apsolutnu vlast, a podrazumevalo
se da će se diktator povući kad obavi određeni zadatak za
koji mu je vlast predata. (Ironično, ali neposredno pred
Bitku kod Kane rimski senatori otarasili su se diktatora
Kvinta Fabija Maksima zvanog Kunktator, odnosno
„Oklevalo", jer im se nije dopadala njegova taktika.)
Teoretski je ovo delovalo kao sjajna zamisao, ali se