Page 79 - Tom Filips - Ljudski rod

pomogla činjenica da je prvih dvanaest godina života
strepeo da će ga brat ubiti, a da je sledećih četrnaest bio
zatvoren u kuli bez drugog posla osim da puši opijum i
druži se s priležnicama. Moćni dvorski evnusi nadali su se
da će mu povratak u društvo malo usredsrediti um. Nije.
Mustafa je vladavini pristupio uglavnom tako što se
silno kikotao, čupao vezire za bradu i obarao im turbane s
glave dok su pokušavali da mu govore o važnim državnim
pitanjima. Rado je na visoke položaje postavljao ljude
nasumično – na primer, seljaka kog je upoznao u lovu.
Isticao se i po tome što su ga po palati pratile dve potpuno
nage robinje i što je pokušavao da hrani ribe zlatnicima i
srebrnjacima.
To je trajalo oko tri meseca, a onda se svima smučilo, pa
je Mustafu s prestola zbacio četrnaestogodišnji Osman.
Mustafa je nekako i drugi put izbegao smrt i vratio se u
Kavez.
To bi bilo sve da starmali Osman Drugi nije bio
ambiciozan i neobičan sultan spreman da sprovodi reforme
i da odbaci okove tradicije. (Pa, uglavnom. Uspeo je da
nađe vremena da ubije jednog brata tokom vladavine, u
ime dobrih starih vremena.) Osman je načinio veliku
grešku kad je zaista razbesneo janjičare, elitne jedinice
turske vojske, pošto ih je okrivio za poraz u bici kojom je
zapovedao; kaznio ih je tako što je zatvorio njihove kafane
i zabranio im duvan i piće, a planirao je da ih potpuno
raspusti i stvori novu vojsku u Siriji.
Iako je Osman možda zaista imao pravo što se tiče
njihove vojne delotvornosti, janjičari, naravno, uopšte nisu
bili zadovoljni njegovim planom. Tako je Osman Drugi
postao prva žrtva ubistva vladara u osmanskoj istoriji, a
ubila ga je njegova sopstvena vojska domišljatom
kombinacijom davljenja i „pritiska na testise«.
Kako nije bilo nikoga drugog da preuzme vlast, Mustafa
je ponovo izašao iz Kaveza. Išlo mu je... ne baš dobro.