Page 88 - Tom Filips - Ljudski rod

Z operska sranja u stravičnim
ahvaljujući sposobnosti samodržaca da prave
veličanstvena,
razmerama, tokom istorije razne države pokušale su
da to ublaže isprobavajući jednu idejicu zvanu demokratija.
S različitim uspehom, valja naglasiti.
O tome gde je demokratija prvi put isprobana još se
vode rasprave – neki oblici kolektivnog odlučivanja gotovo
sigurno su postojali u prvobitnim malim zajednicama.
Postoje takođe i dokazi da je nečega sličnog demokratiji
bilo u Indiji pre oko dve i po hiljade godina. No, načelno se
zasluge pripisuju Atini, grčkom gradu-državi koja je gotovo
istovremeno, 508. godine pre nove ere, usvojila i u zakone
stavila demokratski način upravljanja.
Naravno, mnoga ključna svojstva demokratije (vlast
otvorena za sve građane, izbori na kojima građani mogu da
promene vlast ako im se ne dopada) poprilično zavise od
toga ko se smatra građaninom, a najvećim delom istorije
mnoge zemlje nisu u svoje građane uključivale neke
beznačajne sitne kategorije kao što su žene, siromašni ljudi
ili etničke manjine. Mislim, ne može se vlast dati svakome,
zar ne?
Druga nevolja s demokratijom je u tome što je ljudi
načelno mnogo vole kad misle da im daje moć, ali je
odjednom omrznu kad im se čini da im tu moć oduzima.