Page 91 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 91
prava noćna mora za venecijanske političke stručnjake koji
su pokušavali da predvide ishod izbora. No, da budemo
pošteni prema venecijanskim oligarsima, sistem je po
svemu sudeći bio uspešan (ako ste bili venecijanski oligarh,
naravno), pa je važio više od pet stotina vrlo plodonosnih
godina, sve dok Napoleon Bonaparta najzad nije osvojio
Veneciju 1797.
Zahvaljujući ovom sistemu Venecija deluje stabilno kao
stena, naročito kada se uzme u obzir da je, u vreme pisanja
ove knjige, Italija bila ozloglašena po tome što je imala
šezdeset pet vlada i četrdeset tri puta glasala za premijera
tokom sedamdeset dve godine posle Drugog svetskog rata.
Nasuprot tome, Velika Britanija glasala je za premijera
svega petnaest puta u istom periodu. (U obe zemlje neki
ljudi bili su premijeri više od jednom, zato kažemo da su
glasale za premijera, a ne da su promenile premijera.) Ova
napomena „u vreme pisanja ove knjige« veoma je važna,
pošto bespomoćna Italija ponovo prolazi kroz redovnu
ustavnu krizu u vreme krajnjeg roka za predaju rukopisa
ove knjige. Do dana objavljivanja, možda će imati šezdeset
šestu vladu i četrdeset četvrtog premijera, a možda će
brojevi biti i veći. Zbog toga, u interesu tačnosti, evo
podatka ponovo, s praznim mestom za upisivanje
ažuriranog broja italijanskih vlada.
Nevolja s krhkošću demokratije jeste to što politika koja
deluje dobro pod prijatnom liberalnom demokratijom