Page 90 - Tom Filips - Ljudski rod

zasnivala na pretpostavci da će se osoba koja je dobila
neograničenu vlast i zapovedništvo nad ogromnom
vojskom po obavljenom zadatku dobrovoljno odreći svega
toga. Diktatori su to uglavnom i činili, sve dok jedan
ambiciozni tip po imenu Gaj Julije Cezar nije zaključio da
mu se vlast veoma dopada i da bi je radije zadržao, ako niko
nema baš ništa protiv. Cezarova vladavina završila se naglo
kao presečena nožem, ali njegovi naslednici takođe su
smatrali da je sjajno imati apsolutnu vlast u rukama, pa se
Rimska republika brzo pretvorila u Rimsko carstvo.
Neke mere koje su demokratski sistemi sprovodili kako
bi se sprečili pojedinci željni vlasti da steknu nezaslužen
uticaj zaista su bile izuzetne. Ako vas zbunjuje na primer,
sistem elektorskog veća Sjedinjenih Američkih Država,
onda budite srećni što niste živeli u Venecijanskoj
republici. Pre mnogo vekova Venecijom je vladao dužd,
vođa kog je birao verovatno najzamršeniji sistem izbornog
veća svih vremena.
S obzirom na to da je dužda na doživotni mandat biralo
Veliko veće od stotinak oligarha – što je očigledno imalo
neograničene mogućnosti za korupciju – godine 1268.
uspostavljen je izborni sistem osmišljen da spreči bilo koga
da namesti izbore. Evo kako se birao venecijanski dužd:
prvih trideset kandidata za članove veća biralo se slučajnim
izborom. Onda se od tih trideset imena biralo devet. Tih
devetorica zatim su birali sledećih četrdeset kandidata za
veće, a od tih četrdeset slučajnim izborom biralo se
dvanaest. Tih dvanaestorica birali su novih dvadeset pet
kandidata od kojih bi se izvlačenjem imena biralo devet,
oni su pak birali četrdeset pet kandidata od kojih su se
slučajnim izborom birala jedanaestorica koji su pak birali
četrdeset jednog člana veća – i najzad, u desetom krugu
postupka, taj četrdeset jedan član veća birao je dužda.
Pokušajte da pročitate ovo u jednom dahu.
Ovo je očigledno bilo potpuno smešno, a svakako i