Page 98 - Tom Filips - Ljudski rod

umesto da obavljaju državne poslove, zvaničnici vreme
provodili svađajući se i zabadajući jedan drugom nož u leđa
u pokušajima da ili dobiju pohvale od Hitlera ili potpuno
izbegnu njegovu pažnju, u zavisnosti od toga kako je kog
dana bio raspoložen.
Istoričari se prepiru o tome da li je to bio Hitlerov način
da sprovede ono što želi ili je on bio zaista rđav vođa. Sam
Ditrih smatrao je da je stvaranje podela i meteža bila lukava
Hitlerova taktika – a u tome je bio neporecivo uspešan. No,
kad se pogledaju Hitlerove lične navike, teško je oteti se
utisku da je to bila prirodna posledica stavljanja
narcisoidnog neradnika na čelo zemlje.
Hitler je bio neverovatno lenj. Prema svedočanstvu
njegovog pomoćnika Frica Videmana, čak i kad je boravio
u Berlinu nije ustajao pre jedanaest pre podne, a do ručka
je uglavnom čitao šta novine pišu o njemu – izreske mu je
redovno pripremao Oto Ditrih. No, Hitler čak nije ni voleo
da bude u Berlinu jer su tu ljudi stalno pokušavali da ga
navedu da nešto radi, pa je koristio svaku priliku da ode iz
sedišta vlasti u svoju privatnu vilu u Obersalcbergu, gde je
radio još manje. U Obersalcbergu čak nije ni izlazio iz
spavaće sobe pre dva po podne, a većinu vremena provodio
je u šetnjama ili gledajući filmove do sitnih sati.
Bio je opsednut medijima i slavom i često se činilo da
sebe posmatra kroz to sočivo. Jednom je sebe opisao kao
„najvećeg glumca Evrope“, a jednom poznaniku je napisao:
„Verujem da je moj život najveći roman u istoriji sveta.“
Mnoge Hitlerove lične navike bile su čudnovate ili čak
detinjaste – redovno je dremao tokom dana, grizao je nokte
za trpezom obožavao je slatkiše, pa je jeo „brojne kriške
torte" i „stavljao u šolju toliko kockica šećera da je jedva
ostajalo mesta za čaj".
Bio je duboko nesiguran zbog svog neznanja, pa je ili
zanemarivao informacije koje protivreče njegovim unapred
stvorenim zaključcima ili je besneo zbog tuđe stručnosti –