Page 94 - Tom Filips - Ljudski rod

dobio hiljade glasova u raznim oblastima – a u Pikoazi je
talk za stopala nekako uspeo da završi prvi, na očajanje
brojnih ljudskih kandidata.
Izbor ne-ljudskih političara veliko je odstupanje od
običaja i tradicije, ali ako želite da postignete zaista
upečatljivo demokratsko sranje, najbolje je da se držite
izbora ljudi – a to pokazuje i činjenica da izbor talka za
gradonačelnika nije čak ni najgora izborna odluka u
nedavnoj istoriji Ekvadora.
Ta počast verovatno pripada izboru Abdale Bukarama
za predsednika Ekvadora 1996. Bukaram, bivši šef policije,
gradonačelnik i povremeni rok pevač koji je vodio
kampanju pod nadimkom „El Loco“ („Ludak"), a nadenuo
ga je sam sebi, odneo je iznenađujuću i ubedljivu pobedu
vodeći populističku predsedničku kampanju u kojoj je
napadao ekvadorske elite. Kao šef policije stekao je rđav
glas jer je „jurio žene koje nose mini suknje, skakao s
motocikla i parao im porube da im suknje produži", kako je
izvestio Njujork tajms u vreme kad je izabran. Kao
gradonačelnik bio je poznat po tome što je iznuđivao novac
od gradskih poslovnih ljudi, a 1990. pobegao je u Panamu
da izbegne optužbe za korupciju. Tokom predsedničke
kampanje njegovi nekonvencionalni mitinzi i oglasi – u
kojima je često pevao uz pratnju benda koji je stalno išao s
njim – naelektrisali su ekvadorsku radničku klasu
obećanjima da će Bukaram okončati neoliberalnu politiku
privatizacije i štednje koju su sprovodili političari. Ono što
bi okončalo karijeru drugih političara – znate, na primer,
to da je nosio hitlerovske brkove i jednom izjavio da mu je
Moja borba omiljena knjiga – nije mu predstavljalo
prepreku na putu ka uspehu.
Siromašni Ekvadorci koji su glasali za njega pomalo su
se iznenadili privrednim planom koji je objavio nekoliko
meseci posle preuzimanja vlasti: neoliberalnim
programom proširivanja privatizacija i pooštravanja mera