Page 97 - Tom Filips - Ljudski rod

konzervativni saveznici, bivši kancelar bio je uveren u svoju
pobedu. „Mi smo ga unajmili", uveravao je poznanika koji
ga je upozoravao da greši. „Za dva meseca", prorekao je
drugom prijatelju, „sabićemo Hitlera u ugao tako da će
skičati."
Nije bilo tako. Zapravo, dva meseca kasnije Hitler je
prigrabio potpunu vlast nad nemačkom državom ubedivši
Rajhstag da izglasa zakon koji mu je davao pravo da
zaobiđe ustav, predsednika republike i sam Rajhstag. Ono
što je bilo demokratija odjednom više nije bilo demokratija.
Zašto je nemačka elita tako uporno potcenjivala
Hitlera? Možda zbog toga što je procena da je nesposoban
zapravo bila prilično tačna – samo što niko nije shvatio da
to nije dovoljno da sputa njegove ambicije. Ispostaviće se
da je Hitler bio zaista loš u vođenju države. Kao što je
njegov sopstveni sekretar za štampu Oto Ditrih kasnije
napisao u knjizi Hitler kog sam poznavao, „za dvanaest
godina vladavine Nemačkom, Hitler je stvorio najveću
zbrku u državnom aparatu koja je ikada postojala u
civilizovanim zemljama."
Hitler je mrzeo da čita dokumenta i redovno je donosio
važne odluke i ne pogledavši papire koje su mu pomoćnici
pripremili. Umesto da raspravlja sa svojim potčinjenima,
podvrgavao ih je nepovezanim govorancijama o svemu što
mu padne na pamet – a oni su to mrzeli jer nisu mogli ništa
drugo da rade dok on ne završi.
Državni aparat bio je u neprestanom metežu, zvaničnici
nisu imali predstavu o tome šta on želi da oni rade i nikome
nije bilo sasvim jasno ko je zapravo nadležan za šta. Otezao
je kad je trebalo da donese važne odluke i često se oslanjao
na unutrašnji osećaj, pa čak i najbliži saradnici nisu znali
šta planira. „Zbog njegove nepouzdanosti svi koji su radili
s njim čupali su kosu s glave", kako je njegov bliski saradnik
i čovek od poverenja Ernst Hanfštengl kasnije napisao u
memoarima Između Bele i Smeđe kuće. To znači da su,