Page 95 - Tom Filips - Ljudski rod

štednje, upravo onim što je obećavao da će okončati. Ah,
da, i pokušao je da ukine ograničenja broja predsedničkih
mandata. I tokom govora o privrednoj politici skrenuo je s
teme da nadugačko napadne novine koje su ga kritikovale.
Nastavio je da se ponaša čudnovato i na dužnosti
predsednika; između ostalog objavio je pesmu pod
naslovom Ludak koji voli, sastao se Lorenom Bobit (ženom
koja se proslavila odsekavši svom muži penis) i prodao je
svoje hitlerovske brkove u dobrotvorne svrhe. Osim toga,
ako su novinski izveštaji tačni (ponavljamo, ponekad je
teško razlučiti koje su optužbe tačne, a koje su obična
izmišljotina), stavio je svog sina šiparca nezvanično na čelo
carinske službe i navodno je priredio zabavu kad je dečko
zaradio prvi milion dolara. Minimalna zarada u Ekvadoru
tada je iznosila trideset dolara mesečno, pa vam je jasno
zbog čega su neki pobesneli.
Nije čudo što se javno mnjenje brzo okrenulo protiv
Bukarama; izbile su masovne demonstracije protiv njegove
vladavine, pa mu je u parlamentu izglasano nepoverenje i
smenjen je posle svega šest meseci mandata zbog
„mentalne nesposobnosti". (To je gotovo sigurno bio samo
pogodan izgovor, ali kada čovek vodi kampanju kao „El
Loco“, onda baš i ne ostavlja previše mesta sumnji.) Osim
toga, optužen je za proneveru miliona dolara, pa je smesta
pobegao – ponovo – u izgnanstvo u Panamu. Iz ovoga
možemo izvući raznovrsne pouke, ali verovatno najvažnija
kaže da, ako neko nosi hitlerovske brkove, treba možda
malo da se zamislimo.
Kad smo već kod toga... ne može se ozbiljno govoriti o
tome da demokratija lako može munjevito i stravično da
krene naopako a da ne spomenemo, pa, Hitlera.