Page 96 - Tom Filips - Ljudski rod

Hitler

Čujte, znam šta mislite. Uvođenje Hitlera u knjigu o
tome kakve smo užasne greške pravili kao vrsta nije baš
najsmeliji potez svih vremena. Sigurno sada ne govorite: „
Au, pa ja nikad nisam čuo za njega, kakav očaravajući
istorijski dragulj.«
No, osim što je (očigledno) bio genocidni manijak,
postoje neke strane Hitlerove vladavine koje uobičajeni
pogled na njega nekako previđa. Iako je popularna kultura
dugo uživala pretvarajući ga u predmet sprdnje, mi i dalje
verujemo da je nacistička mašinerija bila nemilosrdno
delotvorna i da je veliki diktator većinu vremena
provodio... pa, diktirajući šta će ko da radi.
Zbog toga valja napomenuti da je Hitler bio
nesposoban, lenj i opsednut samim sobom, a da su njegovi
saradnici bili najobičnija gomila pajaca.
Štaviše, to mu je možda i pomoglo da se domogne vlasti,
jer ga je nemačka elita neprestano potcenjivala. Pre nego
što je postao kancelar mnogi protivnici su ga smatrali
običnim vicem zbog sirovih govora i neukusnih mitinga.
Bio je „glupavi jadnik«, prema rečima urednika jednog
časopisa; drugi je napisao da je njegova stranka „udruženje
propalica" i da ljudi ne treba da „pridaju previše važnosti
toj cirkuskoj stranci"
Čak i kada su posle izbora nacisti postali najbrojnija
stranka u Rajhstagu, ljudi su i dalje mislili da je Hitler laka
meta, razmetljivi idiot kojeg će pametni lako kontrolisati.
Franc fon Papen, pre izbora kancelar Nemačke, ogorčeno
rešen da se vrati na vlast, mislio je da može upotrebiti
Hitlera kao piona, pa je ušao s njim u pregovore o
formiranju koalicione vlade. Kad su januara 1933. sklopili
sporazum prema kojem je Hitler postao kancelar, Fon
Papen vicekancelar, a u vladu su ušli i brojni Fon Papenovi